Радници рекордери
Радници у БиХ су европски рекорде када је ријеч о израбљивању.
У том домену обарају све зацртане рекорде, јер према званичним истраживањима они мјесечно на послу остају дуже око 25 часова у односу на колеге у европским земљама. Раде од јутра до сутра. И викенд, наравно. Јер су сви покушаји да добију нерадну недјељу пали у воду. Не дају израбљивачи ни да дану душом. Испијају и посљедњи атом снаге из запослених.
Са друге стране примања домаће радне снаге су далеко испод било каквог европског просјека. Не можемо му се ни приближити, нити ћемо ускоро од политике која доминира на тржишту од стране халапљивих послодаваца. Само би да имају они, да биљеже милионске добитке, да згрћу у сеф милионе и живе у луксузу, а да успут радницима дају сићу.
Многи од радника на овдашњем тржишту и не знају шта је регрес. Накнаду од послодавца добију за превоз и топли оброк само ако се смилују газде. А то је, подразумијева се, ријеткост.
Закон о раду крши се на сваком ћошку. И никоме ништа. Ма колико надлежни говорили да се радничка права на домаћем тржишту поштују, нема сумње да је стварност сасвим другачија. То знају и надлежни, али нико од њих неће отворено изаћи и рећи да је тако, јер би то био њихово отворено признање да нису ништа успјели урадити у стајању у крај халапљивцима с једне стране, односно у корист радника са друге.
И онда се, као у чуду, сви редом питају зашто им радници неће да раде, зашто одоше трбухом за крухом тамо гдје је европски просјек радних сати далеко мањи, а плата далеко већа... Па, како неће?! Свако иде гдје му је боље.
Тек ће на овом тржишту мањкати радника. Неће га наћи ни да га, што би наш народ рекао, свијећом траже и да га плаћају сувим златом. И нека неће, нека плате па нека се клате.
И њихово тренутно рјешење увоза радника из иностранства је само привремено. Није ни оно трајно. Јер и ти људи из Индије, Катара, Турске и одакле већ све, када виде шта се све ради и да могу негдје друго зарадити много више, спаковаће онај свој један раднички кофер са којим су дошли у БиХ и отићи тамо гдје је боље. А то тамо постоји.
Код нас се о свему говори осим о стварним проблемима. Политичари се часте неким другим темама које су само њима у интересима. И таквом причом само скрећу пажњу са оних стварних проблема који су се надвили над домаћим тржиштем посљедњих деценија. И тако настављају и дан-данас, и убудуће ће, јер они немају оних стварних проблема и не знају уопште са каквим се све мукама сусреће радник на грађевини, трговац за касом, онај запослени у преради... Ти радници раде за минималац од којег не могу преживјети ни пет дана у мјесецу како треба
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
