Радници почетници
У Српској и БиХ, а вјерујем и у већини других земаља, постоје три рецепта за запошљавање који су свима одавно познати. Први и свакако далеко најиспробаванији је онај којим се до посла долази уз помоћ политичких и родбинских веза.
Други, ништа мање битан је да кандидат, опет уз помоћ познанства “важних људи”, директору неке државне институције или предузећа у џеп “тутне” позамашну своту новца и тако себи обезбиједи редовна мјесечна примања. Трећи, који је најтежи, али и најнепопуларнији јесте онај када незапослени покушава да се радне књижице докопа захваљујући својим радним способностима, вјештинама и знању.
Оваква пракса присутна је годинама, а проблем настаје кад свршени дипломци и средњошколци нису политички подобни, немају угледне родитеље и новчанике пуне новца, а радно искуство и знање им не може бити адут јер га немају.
Лако је рећи да млади неће да раде, али ко се понудио да младом, изгубљеном човјеку помогне и усади му радне навике?
У Српској, изгледа, нико јер за раднике почетнике нема посла, што показује и званична статистика. Према подацима Завода за запошљавање РС, сваки трећи незапослени у радну књижицу није уписао ни дан стажа, односно од 107.034 незапослених, њих 42.458 нема радног искуства. Одсуство знања и радних вјештина баца их у зачарани круг јер мало је послодаваца који су спремни да дају шансу почетнику пошто сви они углавном преферирају “зреле” раднике, са испеченим занатом у рукама.
Младом човјеку, кад прочита данашње огласе за запошљавање, не преостаје ништа друго него да падне у дубоку депресију јер послодавци као да се утркују у набрајању и измишљању вјештина које се траже од потребних радника. А како један конобар да научи носити тацну ако му је неко и не понуди, како да медицинска сестра извади крв, како да економиста уради ревизију, пекар направи хљеб, а аутомеханичар поправи аутомобил ако их неко не обучи?
Питања је много, а одговора нема. У овој причи подједнако је крива и држава која у први план “гура” запошљавање подобних, али и послодавци који све гласније кукају да немају радника и да им посао пропада јер је мало њих спремно да оде у средњу школу или на факултет и потражи младиће и дјевојке којима би пренијели занат.
Таквој пракси хитно се мора стати у крај. Држава у договору са послодавцима треба да покрене програм за стицање првог радног искуства, програм који би особама након школовања омогућио да све оно научено примијене у пракси. Само на тај начин наша земља би могла економски јачати. У супротном, можемо очекивати да колоне младих, који већ сада незаустављиво пакују кофере и одлазе на Запад, буду још дуже.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
