Радни вијек на бироу
Поједини грађани Републике Српске проведу и по неколико деценија на бироу. Таквих сигурно није мали број. Поставља се и питање да ли се они за то вријеме труде да нађу било какав посао или су ту, ето, само да би имали здравствено осигурање.
Нажалост, искуства показују да је ових других много и да су на листи незапослених само да би могли да, за не дај Боже, оду што јефтиније у здравствену установу. Таквих свако има у својој близини. И они су често најгласнији када је ријеч о критиковању дешавања на тржишту рада у Српској. А нико неће ни прстом да мрдне да нађе посао. Са завршеном трогодишњом школом циљају искључиво на директорску фотељу.
Наравно, има и оних који се труде да нађу посао и све чине да би добили било какво радно мјесто. Конкуришу на десетине огласа за запошљавање и резултата нема. Али се не предају и иду даље. Траже и трагају за радним мјестом. Не одустају ни након десетине одбијеница. Највећи број њих, ако већ не успију на домаћем тржишту да нађу посао, пакују кофере и иду даље, преко границе, гдје успијевају да заснују радни стаж и добију добро плаћени посао.
Све је то резултат неуређеног система, који тако неуређен функционише ево већ годинама. Реформи на прилагођавању уписне политике тржишту рада нема. Сваке године у љето чујемо једно те исто, а то је да је потребно промијенити уписну политику и прилагодити је тржишту рада. Ама, министри, професори, стручњаци или ко већ, то смо чули хиљаду пута. Ајте сада направите корак даље - урадите коначно нешто у вези с тим.
Једино на тај начин могуће је скратити списак незапослених у Српској, али и просјечно вријеме чекања на посао на бироима, које се, према статистичким подацима, већ дуже вријеме не мијења. Не мијења се зато што нико не чини ништа да се и центиметар макнемо од оваквог траљавог система, какав тренутно имамо.
Управо тај траљави систем и одговара појединцима, којима је једини циљ да на бироу буду како би имали здравствено осигурање, док они други, нажалост, испаштају због такве политике и на крају одлазе ван граница у потрази за уређеном државом која цијени знање.
Због свега тога за очекивати је да на бироима имамо све више оних који су ту само да би имали здравствено осигурање, а не засновали радни стаж. Биће и ових других, који из дана у дан конкуришу на огласе за посао, али све мање и мање. Јер, они неће одустати од свог циља за заснивање радног стажа.
Само озбиљним реформама можемо промијенити ту праксу. Али за њих је потребна воља, а не само причање. Ако ускоро не пређемо са ријечи на дјело кад су у питању многе реформе, прије свега уписне, па до здравствених, на домаћем тржишту остаће само шкарт и ништа више.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
