Радни стаж
Власти у РС обавезале су се недавно усвојеном реформском агендом, на којој инсистира ЕУ, на спровођење додатних реформи у области пензијско-инвалидске заштите, укључујући и испитивање потребе за реформом параметара пензијског система.
То би у најкраћем значило повећање старосне границе за одлазак у пензију са 65 на 67 година.
Наравно, нико не каже да ће се то десити сутра, али ово питање свакако захтијева озбиљан приступ.
Чињеница је да је Фонд ПИО већ дуго у проблемима и да стање какво тренутно имамо на дуге стазе није одрживо.
То се најбоље видјело посљедњих мјесеци када су због недостатка новца пензије почеле да касне, а сама исплата је трајала знатно дуже него што је то раније био случај.
Дакле, проблеми у Фонду ПИО постоје и наравно, да они треба да се рјешавају.
Зато прије него што се у РС почне разматрати питање повећања старосне границе за одлазак у пензију свакако би се требало позабавити питањем уплате доприноса, питањем сиве економије, питањем пословања самог Фонда.
Ако знамо да је дуг за доприносе за ПИО премашио 400 милиона марака, а да значајно учешће у њему имају здравствене установе и државна предузећа, јасно је да ту много тога не штима и да би се надлежни прије самог питања старосне границе, морали позабавити и овим питањем.
Питање којим би власти и те како могле да се позабаве је рад на црно. Јер огроман број радника данас у Српској уопште није пријављен. Зато треба испитати да ли су казне за оне који држе непријављене раднике адекватне.
Колико ће код нас радника уопште дочекати пензију, с обзиром на то да огроман број њих радни вијек почиње након 25. године? Пита ли се ико можемо ли се са таквим стањем ствари поредити са Европом?
На крају, немам ништа против усаглашавања нашег законодавства са европским. Али, ако већ преписујемо треба да преписујемо и остале законе. А прије свега ријешимо постојеће проблеме.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
