Радне групе за све и свашта
У овој земљи власт када не зна шта и како, онда формира радну групу или комисију. Имамо их за све и свашта. Посљедња у низу је она коју су добили превозници и тиме прекинули једнодневни протест.
Прошли пут изашли су на улице и на тај начин указали на проблеме које имају због енормног раста цијена горива и ништа нису добили, а овај пут су протест прекинули, ни мање ни више, када им је обећано да ће бити формирана радна група за рјешавање њихових проблема. Па, да смо имало уређено друштво, стручњаци из те радне групе, који су наравно запослени у надлежним институцијама, одавно су требали да пред своје шефове ставе приједлоге шта и како даље. Али, да се не варамо, далеко смо ми од тога.
Стручњаци те радне групе можда на крају и дају неке приједлоге својим надлежнима по питању спасавања превозника, али од тога чисто сумњамо да ће бити ишта. Али, остављамо им простор, па ко зна, можда нас овај пут и изненаде, па коначно једном добијемо резултате формирања радне групе.
У међувремену док они раде, јер нису до сада, превозници ће наставити да плаћају скупо гориво и да нижу минусе. И да се не лажемо, начекаће се. Јер не иде то тако брзо код нас. Сада све треба анализирати и проучити. Намучиће се поштено. Не нуде им се на тацни јасни подаци како о цијенама горива, тако и о одласку превозника, али и њиховом пословању.
Питање је и да ли ће пословање појединих превозника преживјети док чека резултате рада новоформиране радне групе, јер цијена литра горива је све ближе четири марке, а очи свих возача упрте су у европске земље, које се не баве формирањем радних група, већ одмах раде на рјешавању проблема својих привредника. Не губе вријеме трагајући за подацима коју су испред њих, као ови наши.
Још се појединци у власти нам питају због чега одлазе возачи, кувари, конобари и сав остали кадар. Па управо због таквих потеза, нерада институција, гурања проблема под тепих, бахаћења и дијељења директорских и свих других фотеља онима који немају образовања, стручности и искуства да управљају њима. То се радило до сада, а наставља се тим темпом. Нема промјене правца. Због свега тога ускоро ћемо на прсте једне руке моћи избројити јавна предузећа. Никаква реорганизација их неће спасити након постављања чланица појединих странака у директорске фотеље јавних предузећа.
Нема сумње и да ће исти ти, након што тамо среде стање, постати чланови појединих радних група и нудити рјешење за даљу пропаст. Јер можда ће нестати јавних предузећа, али радних група сигурно неће. Имаћемо их и даље, па чак и за извоз. Када бисмо их транспортовали преко границе, поправили бисмо спољнотрговински биланс и имали суфицит у трговинској размјени.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
