Радна књижица

Милош Васиљевић

Не тако давно радници у Српској стрепјели су од губитка посла, ма какав био, данас је сасвим другачија слика.

 

Све је мањи страх те врсте, из простог разлога што недостаје радне снаге на тржишту па све чешће затраже радну књижицу, уколико послодавци не испуне њихове захтјеве у виду повећања плате.

Истраживање је показало да сваки пети радник код нас планира дати отказ, али и да сваки трећи жели већу плату. У времену инфлације, када је све поскупјело, већина радника, из оправданих разлога, за свој посао желе и боље услове, односно веће плате.

А како ће људи остати на нашим просторима ако не дође до системског повећања плата, које мора бити много веће од 100 конвертибилних марака, као што је био случај у неким областима.

Радници, али и синдикалци, су се пробудили што је радосно, јер ако се нешто драстично не промијени и даље ћемо правити компарације колико је људи из наше земље привремено отишло, или још горе, колико је људи напустило вјековно огњиште у потрази за бољим условима и свој живот наставило на другом парчету свијета.

Само веће плате и бољи услови рада сачуваће радну снагу, у супротном, радници без много размишљања одлучиће се за паковање кофера и одлазак у иностранство. Осим тога, није риједак случај ни преквалификација, најчешће у ИТ сектор, гдје су пристојне плате.

Људи напуштају посао због бољих плата, али и тренда одласка људи у иностранство, а то не заобилази и оне који су релативно задовољни на тренутном послу. Преживљавање од првог до првог, посебно код вишечланих породица у људима буди неизвјесност и вјечито питање, како преживјети и шта то све себи не можемо приуштити?

Тек са посебним проблемом мањка радника суочавају се послодавци у трговини и угоститељству током љетне туристичке сезоне. Такав је случај на крајњем југу Српске, конкретно у Требињу, гдје ни плата изнад просјека за наше стандарде не може задржати локалне конобаре и куваре које хрле у, њима комшијски, Дубровник и Херцег Нови, поново због бољих услова.

Прије него што људи узму радну књижицу, па привремено или трајно напусте Српску, потребно им је обезбиједити условне достојне човјека, како не бисмо сваке године остали без једног градића.

Људима који овдје живе и раде није потребно превише. Само желе да послодавци вреднују њихов рад, од кога могу пристојно да живе.

Једноставно, повећање плата, у свим браншама, једина је опција. Опција опстанка и останка.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана