Рад у бијелом свијету

Због загарантованог радног мјеста спремни су да пређу хиљаде и хиљаде километара… Не либе се Либије, не боје се Сирије. Спремни су да прихвате разне послове на црно и у Русији, или пак Катару, ако су за њих добро плаћени.

Зашто би се устручавали или плашили, када немају шта да изгубе?!

Неки од њих су годинама чекали на евиденцијама завода за запошљавање да их неко позове како би поштено и својим радом зарадили кору хљеба, и ништа.

Умјесто очекиваног позива за било какав посао, дочекали су само обавезу да из мјесеца у мјесец са радном књижицом "прошетају" до Завода за запошљавање, гдје морају да се јаве како не би изгубили и право на бесплатну здравствену заштиту.

Њих не треба осуђивати. Напротив.

Ти људи су спремни да раде и да до посла дођу на било који начин.

Због ових људи, али и због многих других који немају петље да се запуте у бијели свијет, али већ одавно о томе озбиљно размишљају, неопходно је нешто предузети и то што хитније.

Неопходно је више улагати у привреду, у отварање нових радних мјеста, у производни сектор.

Јесте, времена су тешка, нигдје не цвјетају руже и много јаче земље и економије су на кољенима, што ипак не треба да нам буде изговор. Напротив.

Треба да смо свјесни да имамо потенцијала у свим сегментима, од туризма до пољопривреде… Искористимо их још више. Дајмо шансу људима да раде у својој земљи, да је заједно граде.

Не кажу узалуд да је хљеб зарађен преко границе често хљеб са седам кора.

Ипак, наши становници се све мање устручавају да оду по свој хљеб са седам кора ма гдје год да се он налазио, па и да тамо раде илегално. Тога је увијек било, вјероватно ће и бити, али домаћи привредници, којима је до сада криза била изговор за закључавање врата новим радницима, треба да траже начина да се из ње извуку. Подстицаји запошљавању и улагања у нове пројекте Владе РС сигурно не одмажу, а на привредницима је да покажу колико су вјешти менаџери и како ће то искористити.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.