Рад на црно

Мање радника у сивој зони резултат је, како тврде надлежни, пооштрених законских процедура и појачаних инспекцијских контрола у угоститељству, трговини, услужним дјелатностима и експлоатацији и преради дрвета.

А да се са овим проблемом требало ухватити у коштац много раније, свима нам је добро познато, јер о раду на црно говори се годинама, а апели и упозорења заштитника радничких права нису наилазили на подршку.

Неодговорни послодавци су годинама уназад, не уплаћујући доприносе искориштавали раднике, и покушавали да се обогате закидајући државу за оно што су по закону дужни да плате.

Остали су дужни "и Богу и народу" у ником ништа.

На закон се нису обазирали много, а ону народну да "сваки закон има рупу" врло добро су користили, па сваки пут кад инспектори закуцају на врата, кажу радник "дошао јуче".

Иако су казне пооштрене, а инспектори пуном паром обилазе послодавце и пишу казне, и даље је велики број оних који радећи за минималац стрепе да ће остати и без динара, на пензију и здравствено осигурање већ одавно не рачунају.

Рада на црно спасили су се многи који су трбухом за крухом похрлили преко границе, па за живот своје породице зарађују у некој од европских држава.

И то је у великој мјери допринијело не само смањењу рада на црно, него смањењу радне снаге у Републици Српској  уопште.

Сваки, па и најмањи корак у борби за поштовање права радника је значајан.

У намјери да се неодговорним послодавцима стане у крај треба истрајати и примјењивати законске прописе, јер само ће тако радник бити заштићен а државна каса пуна.

Кренуло је солидно, сада тако треба и наставити.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.