Рачуни за Гиниса
Институције БиХ су специфичне по много чему, а посебно по цеховима које уредно, на мјесечном нивоу, испостављају на адресу заједничке касе. О томе да их има превише и да добар дио постоји чисто ради постојања, а не зарад неке сврхе и добробити за оне који их финансирају, полемише се годинама.
Ипак, до сада није повучен никакав потез да би опстале оне које су и заиста потребне земљи, каква је БиХ, а олако изгубљени милиони преусмјерени за напредак. Истовремено, само се продужавала листа изговора због чега тај рез није тако лако направити, без жеље и воље да се отворено разговора о суштини.
БиХ годишње, само за функционисање и рад заједничког нивоа, троши око 950 милиона марака. Ту је сабран новац за покривање плата, накнада, као и материјалних трошкова, путовања, набавки, кирије и друге потрепштине. И тако из године у годину. Чак је и лани, у години коју је обиљежила пандемија и махом рад од куће, забиљежено да су неки рачуни порасли, иако је било и привремено финансирање на снази, а не прави буџетски оквир како налажу правила.
Част изузецима који раде у министарствима, канцеларијама, агенцијама, те дирекцијама, институтима, али општа оцјена је да су бројни добили посао само и искључиво због политичких, породичних, кумовских веза са онима који кроје све политике или су блиски кључним функционерима. Ситуацију на нивоу БиХ најбоље приказују ревизорски извјештаји, мада су и ту многи сагласни, с правом, да и ревизори прогледају “кроз прсте” и спасу поједине оне најгоре оцјене за поштивање финансијске дисциплине и одговорности.
Ипак, ревизорски извјештаји су једини који залазе у дубину, те дају слику о томе како се и шта ради унутар институција. Од запошљавања и набавки, до малверзација средствима издвојеним за гориво, храну и пиће, поклоне, те да ли су руководиоци, службеници и сарадници за све и свашта успијевали, у датом року, да ријеше повјерене задатке.
Махом нису. Углавном се каснило, те тражило још новца због овог или оног разлога. Један од најновијих примјера је набавка простора, односно објекта за смјештај дијела заједничких институција у Источном Сарајеву. Добили су око два милиона у старту, касније је дошло до раста цијена на тржишту, а уз то појединци нису били задовољни првобитно датим адресама, тако да су ових дана кренули у потрагу за додатним милионима. У међувремену, неки њихови и даље плаћају закуп, а та кирија папрено кошта. Посебно ако се не гледа само једна година, већ подаље у прошлост, подвуче црта и сабере.
БиХ је само у посљедњих пет година за покривање рачуна по основу кирије дала око 60 милиона марака, а то је само једна у мору обавеза за коју се већ дуго, дуго издваја новац који долази од рада и џепова свих грађана у земљи која никако да крене напријед, али ни да се врати на прави пут.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
