Рачунали па се прерачунали
Дајте те цијене мало више. Може и изнад оних дозвољених. Ко ће у овом лудилу то и примијетити? Ма, ко ће нас контролисати, ионако имамо шачицу инспектора?! Управо ту политику воде поједини трговци при формирању цијена у Српској.
Борба ко ће имати скупље производе на рафовима, која траје непуна три мјесеца, се по свему судећи само захуктала и нема назнаке да би ускоро могло бити потписано неко примирје по том питању. Како руско-украјинска криза не јењава, тако се не стишава ни борба на домаћем нам тржишту по питању цијена. Наравно да је главни разлог поскупљења поремећај на глобалном нивоу, али ситуацију додатно доводи до лудила и то што домаћи трговци лове у мутном и експлозијом цијена дебљају пазар.
Нису ријетке ситуације да потрошачи ујутру у продавници види једну цијену, а навече се већ два-три пута морају вратити да провјере да ли су добро видјели јер је та иста намирница знатно скупља. Није ријетка ситуација да и они старији питају млађе да провјере виде ли добро. И виде, јер је ујутру била једна, а навече већ друга, наравно виша цијена.
У тој трци трговци су већ стигли до 40 марака за врећу брашна од 25 килограма. Ту ситуацију не памте ни најстарији. По свему судећи, трговци су раније имали, изгледа, мању жељу да уберу што више на муци потрошача. Како вријеме одмиче и како криза удара са свих страна све жешће апетити се, по свему судећи, мијењају.
Тако су се појединци, не случајно, већ намјерно мало више зарачунали па су прекорачили Уредбу о ограничавању марже на основне животне намирнице и до 33 одсто. Нема ту ни с од случајности. То је оно што је испливало на површину. Питање је шта се све скрива у рачуноводственим књигама продаваца, јер инспектори нису пречешљали све. И не могу, јер их нема довољно. Али има времена и треба и те како посветити детаљну пажњу њиховим књигама.
Ситуација је још алармантнија у појединим мањим продавницама, посебно у оним сеоским, у којима су поједини грађани често они најстарији приморани да троше своју пензију. Управо те њихове комшије код којих купују требало би да, ако већ морају због раста цијена код оних од којих набављају робу, ускладе своју зараду за прописима, а не да формирају цјеновнике од којих ни мање, ни више него заболи глава.
Колико је ситуација постала алармантна најбоље нам говори то што су купци почели да враћају већ купљене производе. Можда је управо то аларм појединцима да се пробуде и да тренутну ситуацију не користе за убирање екстра профита на муци. Ако наставе са досадашњом праксом многи ће највећи дио радног времена трошити само на сторнирање рачуна.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
