Путујући караван
Aл' је лијеп овај свијет! Ондје поток, овдје цвијет!
Пјевушили смо као дјеца, а и данас неки пјевуше, само та пјесма сада иде мало другачије. Aл је лијеп овај свијет, мало Њујорк, мало Беч! Пјевушили су ове седмице министри, савјетници, секретари и секретарице...
Званичници БиХ, међу којима и они у техничком мандату, протеклих дана одлетјели су "с оне страну баре" и почастили Генералну скупштину Уједињених нација својим присуством. Ништа друго, сем тога, није се ни урадило. Јер и дјеци ће бити јасно да паламуђење о климатским промјенама, лијечење рањеника у Либији и споразуми са Габоном неће побољшати тренутну ситуацију у БиХ.
Јасно је да су представници, путовањем преко баре наставили стару причу трошења новца становника БиХ да би посјетили, састали се или договорили нешто од чега нико неће имати никакве користи.
Ни власт ни буџет, само се нагомилавају непотребни трошкови. A резултата нема, нити ће их бити.
Иако тренутно живимо у једној од најнесређенијих држава у Европи и шире, због тога никога у БиХ изгледа не боли глава.
Скоро годину немамо власт, буџет, планове за идућу годину, оправдања за рад у овој, ишта конкретно. И као да је све у савршеном реду, министри и њихова свита по свијету ходе преносећи добар глас о БиХ, које умало па и да нема.
Јер, како се може назвати земља без власти, без кормилара, без перспективе.
Има ли смисла окренути леђа, спаковати кофере, сјести у авион и одлетјети на мјесто гдје ћете нудити помоћ многима, док ваша властита земља "стоји" у мјесту и не "мрда" скоро годину.
Да се разумијемо, нико не спори да је саставни дио посла једног министра или члана Предсједништва да путује и повезује БиХ са осталим земљама свијета, али све има своју границу и циљ.
Како за БиХ може бити, у овом тренутку, важан говор предсједавајућег Савјета министара у техничком мандату Николе Шпирића о клими и духовним вриједностима, предсједавајућег Предсједништва Жељка Комшића, који је шаком и капом понудио помоћ либијским рањеницима, или дипломатски споразум министра иностраних послова БиХ Свена Aлкалаја који је потписао са Републиком Габон?
Све је то лијепо, али да ли је сада вријеме за то? Да ли БиХ може да помогне икоме другоме, ако је очигледно да не може помоћи ни сама себи?
Драги наши представници нове и старе власти, приземљите се. Није вријеме за високе летове.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
