Путеви прошлости

Посљедњи и још актуелни високи представник остварио је већ позамашан стаж у овој земљи. Много дуже од било кога, али још није научио да буде објективан. Сасвим супротно.

Извјештај о ситуацији у БиХ који је написао, а ове седмице и прочитао пред чланицама Савјета безбједности УН, показао је да је у његовим очима Српска махом крива за све, а остали нивои власти су, ето, тек онолико поменути да амбасадори не забораве да и они постоје.

Нигдје не цвјетају руже у овој земљи и свако има своје жеље и намјере у овој и оваквој БиХ, али је Инцко то случајно или намјерно заборавио да наведе у својим "мемоарима".

Новембарска сједница Савјета безбједности, осим по ставовима Русије која је замјерила Инцку тоталну необјективност, остаће запамћена и по једном веома важном и изненађујућем детаљу. Ријеч је о реченици представника Велике Британије у којој је подржао останак ОХР-а, али и употребу такозваних бонских овлашћења.

Коришћење бонских овлашћења није било ријеткост прије извјесног времена у БиХ, али су потврђивала сваки пут изнова да је ова земља још протекторат у коме "посљедњу ријеч" имају странци, а не они које је народ изабрао. Иако се чинило да је то вријеме прошло, тај филм је, по свему судећи, поново у најави.

Ситуација је тешка, политичка криза у земљи евидентна, али је веома јасно да је вријеме казни те врсте одавно прошло. А то и странци знају. Или би барем требало да знају.

БиХ је сада, како махом говоре многи, на путу ка ЕУ. Колико год да је тај циљ далеко, што је друга прича, јасно је да БиХ треба да скине с врата терет звани ОХР јер он то одавно и јесте.

Крајње је вријеме да се домаћим лидерима ти механизми дају у руке и да сами одлучују о судбини народа којим им је дао у руке власт. Ако странци стварно желе напредак БиХ, нека јој омогуће да се искључи са пута прошлости, а укључи на пут будућности.+++++

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.