Пут без повратка

 Став представника власти Српске, али и већег дијела опозиције, јесте да овај суд, на овај начин, на силу покушава да централизује БиХ. Да је тако може се видјети и из изјава представника највеће бошњачке партије СДА, који су подржали ову одлуку, истакавши да “чији је грунт, његов је и суверенитет”.

Нажалост, ово није први пут да ова највиша правосудна институција својим спорним одлукама поткопава темеље дејтонске БиХ и ставља се у функцију политике једног народа.

Уставни суд БиХ је својим гласањем 5:4 или 7:2 доносио одлуке о највиталнијим питањима Српске. То су биле одлуке, почев од помињања да ће бити оспорен назив Српске, о конститутивности, државним обиљежјима, Дану Републике и многим другим питањима која представљају темељ државотворности, уставности и идентитета Српске, као државотворног дијела БиХ.

А то је, како ствари стоје, нешто што и највише “боли” и попут камичка у ципели иритира и жуља Бакира Изетбеговића и његове сљедбенике. Најрадије би га се ријешили.

Апелације Бошњака у овом суду су увијек пролазиле уз помоћ тројице иностраних судија. Дежурних дизача руку за “бошњачку ствар”. Због те чињенице бошњачке партије се већ 20 година грчевито боре против промјене Закона о Уставном суду БиХ, а које су, између осталог подразумијевале и одлазак тих “пожељних” судија. Те исте снаге се противе и одласку ОХР-а, јер док год влада међународни протекторат, ови баштиници лика и дјела породице Изетбеговић се могу надати укидању РС.

Посљедња одлука овог суда прелила је чашу. Српски члан Предсједништва БиХ је истакао да је Српска кренула на пут изласка из БиХ, с којег нема повратка.

Реаговао је и лидер ХДЗ-а, који је рекао да су ставови ове странке познати, да странци из Уставног суда морају отићи. Очекивана изјава и из СДА. Они су поново позвали тај исти суд БиХ да реагује.

Јер, “оружје” које се показало као ефикасно не желе мијењати.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.