Пут без повратка

Исељавање породица је нарочито поражавајуће, јер је у таквим случајевима тешко очекивати да ће се вратити, посебно дјеца која ће одрасти и школовати се у иностранству.

Подаци Уније за одрживи повратак и интеграције БиХ показују да је трбухом за крухом у Њемачку, Аустрију, Шведску, Швајцарску, Норвешку, САД и друге земље у посљедњих пет година из БиХ отишло више од 150.000 људи. Само током ове године жеља за бољим и сигурнијим животом на исељење је нагнала 35.377 грађана.

Иако су велике миграције посљедњих година актуелне у цијелом свијету и не дешавају се само нама, све популарнији одлазак из БиХ имаће озбиљне посљедице.

Политичари ће се, додуше, моћи похвалити мањим бројем незапослених на бироима за запошљавање, али стварно стање далеко је од "ружичастих" статистика.

Одлазак радне снаге велика је опасност по земљу, јер без људског капитала нема раста привреде, индустрије, пољопривреде. Послодавци у БиХ у области машинства, грађевине, обућарства, медицине, превозних дјелатности већ сада се суочавају са мањком радника. Ко је иоле имао "занат у рукама" потражио је бољи живот у иностранству вођен старом изреком да је и горак хљеб у туђини слађи од никаквог хљеба у домовини. Бијег становништва проузроковаће у БиХ и све старију популацију и мањи број новорођених, чиме ће нам и овако лоши демографски подаци постати још гори.

Како се ове злослутне мисли не би обистиниле, пред свим нивоима власти је тежак задатак да се, умјесто распиривањем националних тензија, којима прикупљају политичке поене, почну бавити стварањем бољег економског амбијента који ће посрнулу привреду дигнути на ноге и створити довољан број радних мјеста за све жељне рада.

У супротном, можемо очекивати да буде остварена црнохуморна опаска коју често изговарају грађани БиХ - "Ко посљедњи изађе, нек угаси свјетло".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.