Пуста жеља
Петоцифрене плате пуста су жеља за велику већину радника у Републици Српској, без обзира на то којим послом се баве и колико часова проводе на радном мјесту. За већину недосањани сан, али за појединце реалност од које се сиротињи заврти у глави.
Највећа исплаћена плата у мају у Српској износила је 30.876 марака, а легла је на рачун становника Градишке који је запослен у стручним, научним и техничким дјелатностима. На листу срећника уписало се и неколико Бањалучана, на чије рачуне су у мају такође легли петоцифрени износи, иако нешто нижи од онога који је добио Градишчанин.
То потврђује да у јеку пандемије вируса корона, која је ставила катанац на многа предузећа и хиљаде радника оставила без посла, а њихове породице без коре хљеба, има и оних који и те како добро зарађују.
Једино логично објашњење за петоцифрену плату која је скоро 60 пута већа од минималца који у Српској лијеже на рачуне многих радника јесте то да посао тог радника његовом послодавцу доноси веома велику добит, из које он може, а очигледно и хоће, да исплати раднику тако високу накнаду. Сигурно је да је радник који подиже са рачуна толики износ мјесечно срећник у очима оних који те цифре могу само сањати. Упркос баснословном износу, не треба умањити ни залагање, труд и рад онога ко је ту плату зарадио.
Очигледно да постоје послодавци који рад и труд цијене и који су спремни да профит подијеле са својим запосленима, а не да за себе задрже највећи дио попут већине.
Да је труд на цијени само код ријетких послодаваца, потврђује примјер хиљаде других који су већ на прве потешкоће у пословању одреаговали умањујући ионако мала примања запослених и исплаћујући им минималних 520 марака.
У причи о вртоглаво високој плати у мају која је легла на рачун једног радника тешко је не помислити на оних 70.000 запослених, међу којима је већина из сектора туризма и угоститељства, који два мјесеца нису радили, не својом кривицом и на чије рачуне су легли само минималци.
Запосленима у тим дјелатностима и даље над главама висе откази и потпуно неизвјесна будућност, јер ако епидемија ескалира, а није далеко од тога, на угоститељске објекте поново ће бити стављен катанац. А они који су тамо зарађивали за живот остаће без иједне марке, јер тешко да и Република више може изнаћи новац да помогне радницима.
Немогуће је не запитати се како то да поједине фирме пропадају, док друге зарађују милионе и запосленима исплаћују петоцифрене плате, али добро пословање и велике зараде не треба нужно везивати за нелегалне радње, иако то почесто обичним смртницима прво пада на памет. То је ипак посао за надлежне инспекције. +++
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
