Пуста села

Млади у потрази за послом одлазе у градове, а у селима остају само стари и изнемогли, који су немоћни да се боре са беспарицом, сушом и поплавама, па напуштају своја имања. Дају их их за багателу, само да не гледају како нестаје оно од чега су годинама више него добро живјели.

Тако се сеоска имања, која су некада коштала читаво богатство, у данашње вријеме могу купити по цијени нешто бољег аутомобила.

Поред миграција, додатни ударац пољопривредницима задају и елементарне непогоде које из године у годину уништавају уложени труд. Све те временске непогоде разочарале су већину земљорадника који руке дижу од својих кућа, штала, ораница…

Међутим, иако су цијене имања ниже него икада, никоме изгледа у Српској не пада на памет, да купи неко имање, те да живи на селу и узме мотику у руке.

Очигледно је да, ако се настави овакав тренд, у селима у Српској неће бити више ни старих, а имања по којима су наши дједови били познати као праве газде биће оронула и запуштена.

Посљедње кораке пропадања села и имања, који су очигледно ближе него што можемо замислити треба спријечити, јер је пољопривредна производња основна стратешка дјелатност и без ње се не може живјети.

За то има низ мјера, само их надлежне институције, али И већина људи, треба спровести у дјело. Иако су издвајања већих и редовних подстицаја у пољопривреду, оживљавање села, борба против бијеле куге,  стимулисање рађања дежурне теме у јавности, прави потези још нису спроведени.

Борба за будућност и живљу слику села у данашње вријеме свела се само на упозорење статистичара и бесмислено бирократско писање  стратегија, акционих и других планова који падају у заборав већ неколико дана по усвајању. 

Када би се умјесто писања докумената и којекаквих препорука посветили конкретним мјерама, онда би се и могли очекивати некакви резултати. Овако се само можемо надати да ћемо имати гдје и код кога да побјегнемо од градске вреве и села ипак неће остати пуста.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.