Првих 30 година

Ведрана Кулага Симић

Странице историје српског народа махом су исписане страдањима, патњама и ријекама проливене крви, тежњом да живи слободно, опстане и остане на огњиштима те на њима подижу нова покољења, наздрављајући и са добрим комшијама других вјера и нација. Али...

 

Након звјерских убистава четрдесетих година прошлог вијека дошле су на ред и деведесете, а њихов почетак, према свједочењима многих, мирисао је баш на оне који су многи хтјели да забораве, али нису могли ни потиснути због тежине и размјере страдања. Покоља.

Република Српска је проглашена прије почетка последњег рата, а касније се стално у њену одбрану. Почетком немирних деведесетих година устали су многи, до тада, обични младићи, дјевојке и они старији да бране светињу с циљем да коначно дођу до слободе да не би и својим покољењима причали, дрхтавим и тешким гласом, као што су њима њихови преци. Формирали су прву линију одбране народа, а превише их се није вратило дјеци у загрљај. Превише их није дочело слободу за коју су се часно борили, јер су за Српску дали животе и у њене темеље уградили дијелове својих тијела. Вјеровали су да раде баш онако како треба. Нису хтјели да бјеже, иако су били свјесни да крећу у рат и да можда никада више неће прећи кућни праг, али на крају се, ипак, потврдило да њихова жртва није била узалудна. Српска је одбрањена, а потом и призната, као земља која је званично почела живот 9. јануара 1992.

Ова година је у знаку јубилеја, јер Република Српска обиљежава пуне три деценије постојања на карти свијета. Прославила је свој 30. рођендан и сада отвара ново поглавље, са истом поруком да жели мир, а не сукобе. Да жели напредак, да жели да буде прихваћена јер то заслужује. Јер је неизбрисива чињеница још од оног новембра у Дејтону када је овјерена.

Ни ово вријеме у којем живимо није лако. Поново се непотребно, а пречесто помиње ријеч рат, што је неразумљиво и тешко прихватљиво да и даље има оних који би на тај начин данас хтјели да покушају добити оно што им није пошло за руком крвавих деведесетих. Тешко је повјеровати да и данас има појединаца који су спремни да нечије родитеље и дјецу увуку у рат, умјесто да спусте лопту и признају да Српска постоји. Да има надлежности, као и ФБиХ и БиХ. Умјесто да сазријевамо и тражимо путеве којим треба кренути да би нам свима било боље, постоје појединци и групе којима ништа није свето и који у злоби и мржњи живе, али чињеница је да је Република Српска напунила 30 година и да ће наставити даље.

Ово није њен ни први ни посљедњи јубилеј, али је значајан као и сваки. И зато, сви који су данас на позицијама и они који ће тек доћи на њих треба да раде за Републику Српску и све који живе на њеној територији, да не би брукали и понижавали оне који су за њу највредније дали. Живот.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана