Првачићи, срећно!
У школске клупе сутра ће ђаци прваци широм Српске, а то је велика радост за њих, али и родитеље па сигурно да треме, адреналина и узбуђења неће недостајати. Дјевојчице и дјечаци са руксаком на леђима свечано обучени кренуће у први разред, уз обавезно фотографисање, како би овјековјечили први школски дан.
И треба да буде тако јер је то тренутак који човјеку, ма колико година имао, остаје у трајном и посебном сјећању. Сви су на истом путу, а први корак у школске клупе значи само једно, научити прва слова и бројеве те ухватити се у коштац са обавезама. На њима је и да уживају, упознају нове другаре, вјероватно и пријатеље јер термин “генерацијо”, а то ће схватити касније, има тежину коју ни године не могу избрисати.
Имаће подршку учитеља, родитеља али и браће и сестара како би школарци урадили прву задаћу. Безбрижност им нико не смије одузети па треба да уживају у сваком моменту, на часу, ужини коју дијеле са другаром из клупе или у школском дворишту. Они су наша будућности и без здраве омладине све је бесмислено. Ипак, чињеница је нас је све мање па самим тим и првачића, а разлога је на претек. Доминира егзодус људи посљедњих година и одлазак у иностранство, највише у Њемачку и Аустрију што се одразило и на број уписаних првачића. Тако имамо податак да се затварају подручне школе, али и да је неким остао само један или два ученика.
Није ријеткост и да у читавим општинама, као рецимо у Калиновику у централној школи, буду уписана само четири првачића. Упаљен је црвени аларм да се ставља катанац на школска врата, а када нестане школско звоно упозорење је и да нестаје то мјесто.
И док су дјеца из града прошла вртић и већ се припремила за наставу, посебно је први школски дан интересантан дјеци која са родитељима живе на селу. И баш та дјеца, којих је све мање, с нестрпљењем чекају нови изазов, а већина од њих за разлику од својих вршњака из града пјешице ће до најближе школе. Осим што ће пјешачити, многи од њих на вишим надморским висина, зими на путу до школе сачекаће и велики снијег.
Ипак, ту су родитељи да им покажу стазу и утабају пут како постати добар човјек, што је можда и важније од оцјена у ђачкој књижици.
Да би припремили своје првачиће за први школски дан родитељи су морали издвојити позамашан новац за одјећу, обућу али и школски прибор. Не жале, јер је то издатак који је улагање у бољу будућност дјеце, али и обавеза, да већ као дјеца осјете да су, осим топле ријечи и родитељске пажње, за њих ту већ од првог школског дана. Од дјеце заузврат траже послушност, добре оцјене и владање.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
