Провидни амбасадор

Дарко Грабовац

Амбасадор Њемачке у Србији Томас Шиб изјавио је да је бомбардовање Југославије 1999. године било неопходно како би била спријечена хуманитарна катастрофа и геноцид на Косову. Рече човјек и остаде жив!

Да није тужно, било би смијешно да ријеч геноцид најчешће употребљавају високи државници, дипломате и амбасадори западних земаља, и то оних држава које су извршиле агресију на суверену земљу каква је Југославија била 1999. Њима смета и ако један министар или дио слободарски оријентисаних грађана у Црној Гори сматра да је Хашки трибунал доносио политичке пресуде опет под утицајем тих истих западних земаља.

Дигла се дипломатска и кука и мотика. Циљ је више него провидан, а то је да флоскулама о геноциду сакрију своје злочине, истинско уништавање дијелова цијелих народа широм планете. Зар о геноциду да Србима прича дипломата из Њемачке, чији је народ био окупљен под фашистичком свастиком и побио милионе људи. Шта се то промијенило у свијести Нијемаца па себи дају за право да они дају оцјене и предвиђају могуће геноциде, какав је, као, могао бити на Косову и Метохији?

Боље да је Шиб упутио извињење српском народу због тога што је НАТО, чији је и Њемачка члан, изручивао смртоносне товаре 1999. године на Србију и Црну Гору. Званични Берлин је тако прекршио своје законе јер су војници Бундесвера први пут послије Другог свјетског рата учествовали у ратним операцијама.

Зар Нијемци и западне демократе да држе слово о геноциду народу који су бесомучно убијали у Првом и Другом свјетском, те ратовима у БиХ, Хрватској и на југу Србије поткрај 20. вијека, када су најприје својом дипломатском, а потом и отвореном помоћи непријатељима Срба учинили све да разбију двије Југославије. Зар они који су имали концентрационе логоре или офанзиве гдје су метком и бајонетом чак и дјеци пресуђивали да причају о геноциду?

Какве су интересне зоне на Балкану, није тешко утврдити, само је питање да ли је српски народ, који је био члан побједничке коалиције у Другом свјетском рату, то заслужио.

Они нама деценијама уводе демократију и стављају на наша плећа терет геноцида. Све и да прихватимо то бреме са Запада, а никако не можемо и нећемо, какви су онда они који су атомским бомбама само у једном граду убили 200.000 цивила, који годинама масовним убиствима “ослобађају” Вијетнам од Вијетнамаца, Ирак од Ирачана, Сирију од Сиријаца...

Да нам предавања о демократији и геноциду држе они који старосједилачке народе држе у колонијалном ропству или у резерватима и који без кајања убијају људе само зато што су различите боје. Хвала на томе. Не треба нам геноцидна демократија.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана