Протокол и политика

Горан Маунага

Влада Хрватске и премијер те земље Зоран Милановић прекршили су одредбе Протокола о сарадњи у процесуирању починилаца ратних злочина који су 2013. године потписали главни тужиоци БиХ и Хрватске.

Дакле, пошто се, једноставно, ради о споразуму представника правосудних институција двије државе, било какво мијешање извршне власти у одредбе тог протокола јесте кршење Устава.

То, у одговору на потез из Хрватске, наглашава и Министарство правде БиХ кад каже да су за процесуирање починилаца кривичних дјела једино надлежни тужилаштва и судови који су независни у свом раду, док је извршна власт оријентисана на међународну правну помоћ.

Милановић је чистом замјеном теза, односно говорећи да Хрватска неће примати политичке оптужнице, покушао да властито политичко мијешање у рад правосуђа представи као "политичке оптужнице из БиХ". 

Умјесто да процесуирање осумњичених препусте правосудним институцијама, које су једине задужене и одговорне за то, Милановић и Влада Хрватске унапријед су донијели своју пресуду која гласи да је "самоорганизовање хрватског народа у БиХ и њихов отпор великосрпској агресији ЈНА било то што је спријечило потпуну окупацију територија БиХ".

То исто урађено је и одбацивањем захтјева правосудних институција из БиХ уз тврдњу да се ради о захтјевима који не садрже ниједан аргументован разлог за поступање. То, такође, треба да одреде правосудне институције. Исто као и чињеницу да ли је, или није, Хрватска војска током рата учествовала у удруженом злочиначком подухвату у БиХ.

Међутим, случајно или не, ова прича непотребно се компликује тврдњом да према Споразуму између двије државе о правној помоћи у грађанским и кривичним стварима, држава уговорница може да одбије да пружи правну помоћ ако је по мишљењу замољене државе молба у вези с кривичним дјелом политичке или војне природе.

Јер ту уопште није потребно позивање на тај споразум, пошто се овдје не ради о њему, него о Протоколу о сарадњи у процесуирању починилаца ратних злочина који су потписали главни државни тужиоци, а не државе ни политика.

Умјесто мијешања политике и компликовања проблема процесуирања ратних злочина, онај ко жели рјешење требало би само да се придржава Устава и закона. Дакле, једноставно је - рад на предметима ратних злочина треба препустити, искључиво, правосуђу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана