Протекторат
Протекторат, по дефиницији, значи заштиту, када неко други, са стране, на основу неког међународног уговора преузме на себе “искрену” бригу о некој држави, бар док она не стане на ноге у неком “прелазном периоду”. Разликује се од колоније, јер има локалне владаре.
На подручју Србије се према Резолуцији 1244 Косово сматра својеврсним протекторатом, али и БиХ након Дејтонског мировног споразума. Овај постулат, међутим, злоупотребљава се од стране појединих западних земаља те се тако данас за просторе Балкана може слободно рећи да се налазе под једном врстом екстремног и назадног протектората, који се може упоредити с оним који је својевремено спроводио Бењамин Калај, аустроугарски политичар.
Он је у мају 1882. добио задатак да врати мир и учврсти аустроугарску власт у БиХ. Од њега се очекивало да направи план за дугорочну аустроугарску власт у БиХ и постепену интеграцију те земље у Аустроугарску монархију. Политика у БиХ му се заснивала на изоловању БиХ од српског и хрватског утицаја. Како би постигао тај циљ, ослањао се на репресију.
БиХ, 140 и кусур година касније проживљава исти сценарио. Исту агонију, поготово у овим данашњим турбулентним временима, када се цртају неке нове мапе. Иако је прошло 28 година од краја рата, БиХ је и даље у раљама модерних протектора или је боље рећи колонизатора. Канцеларија високог представника је од заштитника, како је то првобитно било замишљено, претворило у сушту и накарадну супротност, која нема никакве везе са међународним правом, демократијом и слободом. Петрич, Инцко и Шмит само су копије Калаја, његовог лика и дјела. Они су до сада чинили све да би помогли оним снагама у БиХ, разним врстама репресивних мјера, које желе да обесмисле Дејтонски споразум, с циљем стварања унитарне државе, што би онда омогућило да буду створени и услови за несметан улазак БиХ у НАТО.
Једна од главних полуга за то је Уставни суд БиХ у којем сједи троје иностраних судија, које асистирају бошњачким, у доношењу одлука којима се развлашћује Српска и своди на празну љуштуру.
Умјесто да се поставе као тумачи и заштитници Устава, ове судије су преузеле улогу политичара и ставили у позицију законодавца, али и установе која на најгрубљи начин крши највиши прави акт једне земље. На тај начин Уставни суд БиХ је до сада извршио небројен број државних удара, које је толерисао ОХР. Умјесто тога кажњавају се власти у Српској, које само указују на то да више не могу трпјети и дозволити такво вануставно дјеловање ове правосудне институције. Константно се заборавља да без Српске не може бити ни БиХ.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
