Просвјетари и ђаци

Исто стање је и у средњим школама. У посљедњих петнаестак година број средњошколаца опао је за 7.272. И док су ови бројеви и више него забрињавајући, јер доказују да је демографска слика поражавајућа из године у годину, оно што је интересантно јесте то да је упркос паду броја ученика паралелно растао број наставника.

Тако је у школској 1999/2000. години у основним школама у Српској часове "држало" 7.046 наставника, а у 2014/15. години њих 8.069. Једноставније - на једног наставника "дође" 11 ђака, док је тај омјер прије 15 година био 1:17. Исто је било и у средњим школама. Мање средњошколаца није утицало да се смањи број наставног кадра.

У школама и ресорном Министарству већи ангажман наставника упркос смањењу броја ученика правдају низом фактора - од увођења нових предмета, непотпуним нормама, повећаном броју запослених у продуженом боравку, и тако даље, и тако даље... Ту је очигледно потребна детаљна анализа - ко, гдје, како и колико ради.

Ипак, оно што више брине од оправданости свих тренутно ангажованих наставника у школама јесте питање - да ли ми то "нестајемо". Како је могуће да нас је прије само 15 година било више за скоро 26.000? И колико ће нас (и да ли ће) бити у идућих 15, 20 година?

Док политичари представљају разне мегаломанске пројекте и повремено причају о неопходном повећању наталитета, велики број жена у РС ради на црно, прима минималац и стрепи да остане у другом стању, јер им послодавци могу дати отказе. Највећи проблем је што многи несавјесни послодавци и пролазе некажњено, јер надлежни очигледно немају ни снаге ни воље да се ухвате у коштац са свима њима.  Стратегије и планови за подстицај наталитета постоје, али се углавном не спроводе до краја. А цех недовољне бриге за наталитет плаћају дјеца.

Дјеца које је све мање, као и она коју су ту, али на коју обратимо пажњу тек када постану дио статистике о одливу мозгова и прорачуна о томе колико то кошта цијело друштво.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.