Просинечки и Врањешов тату

Преовладали су нефудбалски аргументи да Врањеш буде елиминисан из репрезентације. Да се разумијемо, као Србин уопште не плачем што мојих сународника нема у било којој селекцији БиХ, али поруку коју је послао Просинечки српским фудбалерима да због тетоважа или некаквих медијских скандала не рачуна на њих је заиста сликовита. Није важно какав си фудбалер већ не можеш да играш зато што ти је Република Српска на срцу или руци. 

Да је Врањеш на задњици имао истетовиране љиљане, е то би већ била друга прича. Можда да је каквим случајем послао телефонске пољупце некој естрадној умјетници из шехер Сарајева био би код људи из ФС БиХ и Просинечког фудбалска ведета. Од среће, прекоманодвали би га  из одбране у напад.   

Овако са војводом Ђујићем који се крио испод плавог дреса БиХ у протеклих годину дана колико је Врањеш са њим играо за “репку” прије него су у Сарајеву “открили” четничког попа, није више пожељан.

Дискредитовала га је и телефонска афера у Сарајеву омиљене пјевачице која неријетко зна да пљује по Републици Српској.

С обзиром на то да су фудбалери, па и сам изборник Жути, махом истетовирани по тијелу, отворено га питам зна ли какве поруке за јавност у БиХ имају оне тетоваже на кинеском писму. Можда неком псују мајку, можда поручују “Херцег Босно, волим те”, можда неку другу ружну или подругљиву поруку... Е, ти могу да играју, а Врањеш са попом на руци не може.

И не треба! За Сарајево и дио БиХ,  Република Српска је нешто што се мрзи из дна душе. Зар је онда чудно што од Новог Града до Требиња репрезентацију дејтонске творевине не доживљавају као своју осим оних неколико службеника Фудбалског савеза РС који декларативно навијају за БиХ.

По поруци коју су послали из стручног штаба фудбалске репрезентације, БиХ, већини Срба никад и неће бити ни близу било којег дијела тијела а камоли срца.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.