Пропусти без одговорности

Напротив, многе од тих институција које ревизори обиљеже не само да годинама понављају исте пропусте, него их из године и годину повећавају и умногостручују.

То је, једноставно, тако зато што нико никада није санкционисан, а нико и не може бити кажњен кад ни ревизори ни тужиоци неће и не желе да се баве именима, конкретним кривцима за наведене пропусте.

Па тако нико није, нити ће да буде, санкционисан ни за то што су анализом пословних књига институција БиХ у 2016. години ревизори открили да су појединци за три дана рада добијали мјесечне накнаде. Да је ико икада кажњен за сличан пропуст, не би се у Агенцији за статистику БиХ дешавало то да за обављање тродневног телефонског интервјуисања некоме дају накнаду као да је тај посао радио читав мјесец. Да су на вријеме корићене санкције, не би у Министарству за људска права и избјеглице БиХ поново, као и ранијих година, за уговоре о дјелу отишло стотине хиљада марака уз ангажовање десетина сарадника, међу којима је чак и домаћица.

А такве и још горе ствари биће поновљене јер ни послије тог открића нико неће бити кажњен. Зато у свим министарствима, агенцијама и осталим институцијама могу мирно наставити да исплаћују стимулације мимо правилника, као и да путују, наводно службено, без икаквог неопходног правдања трошкова и тих путовања.

За државу и друштво уопште није битно шта је потребно учинити да би одговарали они који су криви за пропусте наведене у ревизорском извјештају.

И није важно треба ли до имена одговорних да дођу ревизори или тужиоци. Важно је само једно - да они који чине пропусте због којих на непотребне ствари одлазе милиони марака, али су, ето, већ годинама некажњени, коначно буду процесуирани.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.