Пропуштени воз
Међународни углед БиХ и интереси народа у оба ентитета све видљивије су таоци постизборних дневнополитичких надмудривања, што потврђује и чињеница да смо највјероватније пропустили и посљедњи рок када је у питању именовање парламентарне делегације за Парламентарну скупштину Савјета Европе
Тако ће БиХ бити једина од 47 земаља чланица тог савјета која неће учествовати у њеном парламентарном раду. Сјајно. Још једна срамота на међународној политичкој сцени.
Срамота, која ће и те како имати негативне посљедице за европски пут, као и на сам процес доношења одлуке о кандидатском статусу.
Нажалост, готово никакве су шансе да се то спријечи и да БиХ избјегне ову бламажу на међународној сцени, јер је данас већ петак, а понедјељак је рок за достављање имена чланова делегације.
С друге стране, готово је извјесно и да неће бити продужења рока, што имплицира да се једино чудо може десити, па да током викенда буде достављена листа чланова парламентарне делегације и ријеши ову ситуацију. Али, и за чуда смо изгледа све рокове одавно пропустили. Намећу се питања: Зашто је БиХ дошла у ову ситуацију и ко је одговоран?
Из Министарства иностраних послова БиХ у техничком мандату саопштено је да је Парламент БиХ једини надлежан за овај посао и за њега сноси пуну одговорност.
Занемарују, кажу, интересе народа у Републици Српској и ФБиХ, јер изабрани делегати неће моћи да учествују у доношењу важних одлука, попут избора новог генералног секретара Савјета Европе и судија Европског суда за људска права. Међутим, стиче се утисак да је списак одговорних сложенији и комплекснији.
И то би требало утврдити и то што прије, јер и за то рокови увелико теку. БиХ је овим само додатно потврдила да је неозбиљна земља која ће тешко моћи да напредује ако поједини односи остану овакви какви су сада. Тешко ће, па можда готово никако, моћи да испуни задатке који су стигли од ЕУ, а с циљем стицања кандидатског статуса за чланство за које су, барем како кажу, сви домаћи представници.
БиХ увелико касни на путу ка том циљу. Свако мало пропушта дате рокове, списак обавеза је све дужи, а само неозбиљност, која нам је најмање потребна, све више добија на снази.
Европска унија и њене институције имали су до сада стрпљења за лоше понашање БиХ, али ни то неће вјечно трајати. Лидери и институције треба да се уозбиље, и то што прије, ако желе добро свим становницима ове земље. Једна столица је, за сада, изгубљена, али доста их се љуља.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
