Пропали референдуми
Иако би становници Српске сваке четири године требало да почетком октобра излазе на биралишта и у гласачке кутије убацују листиће са заокруженим именима оних које желе да виде на челу општина и градова у којима живе, правила се по свему судећи мијењају.
Пријевремени избори и референдуми о опозиву начелника у РС полако постају традиција између два изборна циклуса, а за све то је "заслужна" сложена политичка ситуација и уопште сви односи које у себи имају префикс "политичко".
Свједоци смо тога да је у протеклим мјесецима политичка сцена у многим локалним заједницама била поприлично нестабилна, али и да криза власти и сада тресе неке скупштине општина, а да у парламентима на нижим нивоима власти није новост ни страначка промјена дресова и прелијетања из једног клуба у други.
Такве и сличне ситуације, које су довеле до промјене већина у појединим скупштинама општина, резултирале су захтјевима за опозив оних који су тако неког октобра добили повјерење грађана да их воде идуће четири године. Политика и сплет околности, изгледа, нису имали исти поглед у будућност као бирачи па су редом од Кнежева, до Котор Вароша, Шипова доносили одлуке о референдуму за опозиве челних људи у тим општинама.
Тим потезима становнике су поново извели на бирачка мјеста за чије је функционисање дат управо њихов новац из буџета и који је потрошен узалуд. Јер, први човјек Шипова Милорад Ћирко од 2012. године четврти је начелник општине у РС који је преживио покушај опозива. У пет референдума смијењен је једино лани начелник Источног Дрвара.
Референдуми су тако, скоро по школском правилу, падали у воду, а они чије је руковођење стављено под знак питања из цијеле приче изашли поново као побједници и наставили са радом као да ништа није било.
Иако је сасвим нормална ствар да скупштинске већине пукну, јер првобитни коалициони партнери нису могли да раде онако како су замислили, не би требало да представници нових већина исхитрено доносе одлуке о опозиву начелника, ако већ за то нема никакве шансе.
Та брзина и грешке у корацима су коштале до сада скоро све нове већине "побједе" на тим референдумима. Редовно су они чији су опозив тражили "преживљавали" референдуме тако да би све остајало исто, само би локална каса била лакша за неколико хиљада марака колико кошта један референдум.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
