Промјене

Тај политички договор представника СДА и ХДЗ-а многи су окарактерисали као историјски, али се недуго затим показало да, ипак, нису послагане све коцкице и да у тим међустраначким односима има још доста тога да дође на своје мјесто како би се средило стање у ФБиХ.

Такво стање и када је генерално ријеч о Изборном закону БиХ. Тај акт је до сада претрпио 20 промјена и одавно је дошло вријеме да “пречишћавање”, односно да БиХ добије боље и јасније изборно законодавство.

На томе су у протеклим годинама радиле бројне интерресорне радне групе, али се није одмакло далеко од почетка. Њихови чланови, који су углавном били представници политичких партија и Централне изборне комисије, су успјели тек да усагласе одређене козметичке измјене, а крупна питања су остајала да чекају боље дане, која ни дан-данас нису дошла.

Промјена изборних аката једна је од обавеза БиХ на европском путу и јасно је да ће поново доћи на дневни ред, и то сасвим сигурно наредне године јер је став свих да је материјале овог типа најбоље мијењати у години која није изборна.

Идућа година се помиње и као година у којој би БиХ могла да добије статус кандидата и тако пређе једну степеницу на путу ка пуноправном чланству у ЕУ од које смо још предалеко, чега су сви свјесни. И у Бањалуци, и Мостару и Сарајеву и Бриселу. Али радити се мора.

Не због тамо неких европских службеника којима је БиХ у опису посла, него због становника БиХ који заслужују да имају добре подлоге, односно законе те одговорне политичаре који су спремни да раде у интересу грађана, а не да сав оптимизам који се ријетко појави политичке несугласице “потопе” и прије него што дође, званично, на дневни ред.

БиХ је дуже вријеме под будним оком Европе. Превише пута су нам стигле критике из европским институција јер ни након десет година у дјело није спроведена одлука Европског суда за људска права у Стразбуру у предмету “Сејдић и Финци” по којој смо надалеко познати, али и према још неколико других у којима су европске судије утврдиле дискриминацију према онима који нису међу конститутивним народима у БиХ.

Република Српска је прије неколико година имала приједлог како да се то ријеши, али је касније све пукло у ФБиХ, на релацију између представника бошњачког и хрватског народа. Након тога, све је стало. Само је вријеме и даље пролазило и низало године од неспровођења те одлуке, а увијек је боља опција да се домаћи лидери договоре и похвале Бриселу, Вашингтону и другима, него да странци повлаче кључне конце.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.