Прокоцкане године
БиХ је данас далеко од земље чији су темељи постављени у Дејтону прије 26 година. Много тога не осликава тадашње договоре и потписе, јер су дани, који су услиједили након тог новембра и децембра половином деведесетих година прошлог вијека, донијели, између осталог и нове институције БиХ.
На заједничком нивоу власти у овој земљи формирано је 75 институција, а нису ријетки ни они који не крију да кажу да су у њима запослени, односно ухљебљени и неки који не знају ништа, сем можда како се зове установа у коју су депоновали радну књижицу.
У министарствима, агенцијама, канцеларијама, дирекцијама, институтима и другим институцијама на нивоу БиХ запослено је око 23.000 особа, а већи дио њих је посао пронашао у ресору одбране. Али, с друге стране, у осталим институцијама је маса стручних сарадника и савјетника за све и свашта, а ту су, наравно, директори, замјеници, помоћници, секретари, шефови... Сви они су на окупу већ годинама, али институције као институције, генерално посматрано, тешко да су направиле значајнији искорак. И када је у питању стање у сопственим редовима и када је ријеч о резултатима који треба да оправдају силне стотине и стотине милиона марака које су “прогутали” до сада.
Наравно, да у свим тим канцеларијама има и оних који одговорно раде свој посао и који су спремни да своје знање и искуство уложе да би погурали цијелу земљу напријед, али оно што сваке године недвосмислено ревизори наводе у својим анализама, ипак, иде у прилог тврдњама да тих резултата нема на помолу.
Посљедњи у низу примјера који је најбољи свједок и непобитни доказ за то је чињеница да на појединим адресама на том заједничком нивоу власти не само да нису поштовани дати рокови, него ни осам година касније нема слова на папиру који треба да буде правилник о унутрашњој организацији у тој и тој институцији. Иако је то само по себи прави примјер за рубрику “вјеровали или не”, ријеч је о једном у низу.
Иако има доста замјерки и на начин анализирања и оцјењивања ревизора, њихови подаци су поражавајући. Готово ништа не може бити преко ноћи, али не може ни деценију чекати. Спорних рачуна су пуни контејнери, али то изгледа мало кога занима, јер се замјерке на начин обрачуна плата, накнада, затим процеса јавних набавки и запошљавања упорно понављају из године у годину. И како неко да повјерује да заиста постоји воља да се ради и да се и нешто добро уради како кад ни основна правила понашања, ни након толико година, нису постављена, а о примјени да не говоримо.
БиХ је прокоцкала пуно, превише прилика да изађе на неки праведнији пут, да сваки рачун има покриће, а одговорни одговорност.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
