Проклета авлија

Сваки дабогме, каже да није крив, али за толико година колико сам овде, ја још нисам нашао да је неко без разлога и без неке кривице доведен. Ко овде дође тај је крив, или се макар очешао о кривца".

Написао је, тачно прије 60 година Иво Андрић у "Проклетој авлији", ових неколико реченица свевремених и актуелних у Босни данас, више него јуче, а мање него што ће бити сутра.

Листајући годинама уназад новине чији издавачи су у Сарајеву, више је него јасно, да када су кадрови из РС у питању, "нема невиних". Не постоји ниједан изабрани и постављени српски званичник који није нешто згријешио. Ако ништа, очешао се о кривца или му је трудна мајка нешто рђаво помислила док је био у стомаку.

На удару годинама већ су сви они људи који су на челу институција у Републици Српској, што политичких, што привредних, што медијских...

Када човјек прелиста новине годинама уназад наћи ће их све до једнога, оне који су боље радили свој посао наћи ће у дугом континуитету.

Тако је, по ко зна који пут, ових дана насловница једног сарајевског магазина осванула у знаку директора SIPA Горана Зупца са насловом "Шта МУП РС, EUFOR и Тужилаштво БиХ знају о Горану Зупцу".

Није Зубац ни први ни посљедњи злочинац из РС, јер сви су мање-више такви. Али шта се то догодило да је у посљедњих неколико мјесеци баш он на тако жестоком медијском удару?

Па догодио му се Шемсудин Мехмедовић и гранате које је пронашао код Тешња.

Оног тренутка када је подигао пријаву против функционера СДА задуженог за специјалне операције, због 1.300 граната скривених код Тешња, али и давања држављанстава "нашим" муџахединима, а свјетским терористима, Зубац је морао да зна да ће чланови Савјета за безбједносну политику СДА (стари обавјештајци АИД) дићи мрежу. Компромитација креће у медијима, а потом иду друге, већ разрађене методе уклањања.

Савјет који чине: Бакир Алиспахић (први директор бошњачке тајне службе АИД), Енвер Мујезиновић (шеф сарајевског АИД-а), Жељко Варунек, Садик Ахметовић, Младен Милосављевић, Мујо Хаџиомеровић, Рахмија Хоџић, Мухамед Ибрахимовић, Сакиб Селмановић, Алмир Идризовић, Рефик Ожеговић, Велид Шабић, Неџад Корајлић и Алија Фитозовић, мајстор је за те работе.

Није ли магазин који је најјаче кренуо на Зупца одувијек био близак тој структури обавјештајаца? Није ли у новинарским круговима познато да је под уређивачком супервизијом СДА? Нису ли његови власници блиски управо тој странци?

И ништа ово можда и не би било важно да је Зубац први "ратни злочинац", "криминалац", "битанга" и да то прије или касније нису били сви кадрови из РС на привременом раду у Сарајеву. Наравно, посебно од оног тренутка када се осмјеле да раде по закону и да под удар закона доведу и оне "недодирљиве", које штити бошњачка политичка елита.

Питање које се само намеће је: како је могуће да онима који се куну у државу БиХ не ваља ниједан човјек из РС који долази на било коју државну функцију? И може ли се тако држава изградити?

Наравно да не може. Али "није ова авлија ни клета, ни уклета, већ баш проклета". А у тој проклетој авлији све је могуће, па и то да је директор SIPA злочинац, а Насер Орић, пријатељ Насера Кељмендија и Дарка Шарића, херој и невинашце.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.