Прогутаће нас Запад
Треба сви заједно да будемо поносни због онога што, сада већ неколико година уназад, раде студенти једног атинског универзитета. Вјерујем да сви заједно не осјећамо ништа друго осим поноса када слушамо рођене Грке који са јаким акцентом, али са љубављу и посвећеношћу, причају на чистом српском језику. И то не само обичне фразе из свакодневног живота.
Толико су добро научили наш језик да упоређују обичаје, причају о вјерским и историјским везама два народа па чак истражују и сличности између наших и грчких пословица. Својевољно су одлучили да изучавају српски језик, на заједничким дружењима поносно истичу српску заставу, снимају се и у видео-снимцима поздрављају вршњаке из Србије и Српске.
Са друге стране вршњаци којима су упућени братски поздрави из Грчке ипак нису за понос. Подаци кажу да је све мање наших младих људи који се одлуче да се упишу на српски језик и књижевност. Податак из 2016. године, када се на бањалучком Филолошком факултету пријавило 16 студената, требало је да буде упозоравајући, али све се чини да се због упаљеног црвеног аларма мало ко почешао.
То показује и скорија историја па се тако двије године касније овај смјер, на оба универзитета, уписало тек 28 бруцоша, а 2019. само њих десет. Гледајући исту годину интересантан је податак да се на студије кинеског и енглеског језика у Српској тада уписало три пута више студената.
Узроци све мање заинтересованости за наш језик и писмо су различити. Струка каже да је увјереност о постфакултетској већој перспективи и бољој плати пресудна, али не треба занемарити ни свеопшту западоизацију друштва и занемаривање/непоштовање наше културе, које је као стил живота наметнуто у задњих неколико година.
Све мање пишемо на ћирилици, гдје год да се окренемо читамо називе кафића и ресторана на италијанском језику, књиге купујемо и читамо од сајма до сајма, а многи ни тада. Не читамо новине које су ионако већином латиничне, а слично је и са порталима. Мањој дјеци први узори су јутјубери или суперхероји које гледају у цртаним филмовима стране продукције и то углавном без синхронизације, која је била својеврсни феномен седамдесетих и осамдесетих година прошлог вијека, када су познати глумци позајмљивали гласове цртаним јунацима и на неки начин едуковали младе. Из ове перспективе чак и Бранко Коцкица припада културолошкој праисторији.
Како мијењати свијест? Ако сте родитељ, почните од себе. Не мора баш сваки пост на “Фејсбуку” бити на латиници. Може некад умјесто парфема и Мешина “Тврђава” за рођендан. Кажите малишанима да оно нису “Енгри брдс” већ “Љуте птице”. Умјесто Спајдермена купите им стрип са “Диканом”. И немојте их касније спутавати ако хоће на Филолошки факултет, а ви сте их већ устоличили као будуће докторе или правнике. Њих има и превише.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
