Продаја вјере

Учестало појављивање с бошњачким политичарима, многобројни састанци са странцима, недоласци на посао и на сједнице Скупштине града, изјаве да "води босанску политику", најавили су, дакле, нешто невјероватно - Петровићев захтјев да Добој приступи Заједници општина турског свијета.

Још је невјероватнија чињеница да је тај захтјев усвојила Скупштина града. Изгласале су га Петровићеве страначке колеге из СДС-а.

Несумњиво је да су у Заједници турских општина једва дочекали такву одлуку јер је Турској, наравно, у интересу да на сваки начин што више шири свој утицај било гдје у свијету.

Али шта ће Добој у тој Заједници?

Колико је та одлука била бесмислена и погрешна показује и хитно прерачунавање у СДС која је, послије притиска јавности, народа, представника бораца, најавила подношење захтјева Скупштини за повлачење раније усвојене катастрофалне одлуке коју су и изгласали чланови исте те СДС.

Али јако је лоше то што у тој странци и даље сматрају да одлука о приступу турској заједници уопште није била лоша ни противуставна.

Наравно да треба гледати од чега се живи и да су страна улагања, без обзира на то о којим странцима се радило (ако је, наравно ријеч о чистом послу), од животног значаја, али ни у том случају нема логичног објашњења за приступање Добоја баш Заједници турских општина.

Ако се читав проблем направио због потребе финансирања јавне кухиње и 1.300 оброка, како то тврде у СДС-у, онда су у тој странци заиста ниско пали доносећи ненародну, антидржавну одлуку. Коју ће, надамо се, поништити.

Јер ако је само о томе ријеч, и ако је постојала стварна жеља да се тај проблем ријеши, то се могло учинити и тако што би се господин Петровић у корист гладних Добојлија одрекао дијела своје позамашне плате.

То би могли да учине и велик дио градских одборника и општинских функционера, али и његови пријатељи, познати добојски тајкуни. Тада би се, заиста, изгубио сваки разлог за овако јефтину продају вјере за вечеру.*

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.