Проблемима никад краја

 Иако су плате донекле и расле у протеклом периоду, цијене основних животних намирница, енергената и услуга расле су вишеструко брже, па су се та повећања плата, пензија и других примања изгубила. Инфлација их је појела и опет смо на нули. Можда чак и испод нуле.

Осим што нема ко да ради, дјелатности које зависе од увоза сировине муку муче са њеним обезбјеђењем, јер цијене константно расту. Из дана у дан мијењају се цифре на свјетским берзама, па поједину робу наручују по једној, а док стигне до њих, плаћају је по некој сасвим новој цијени. Због таквих неприлика грађевинари увелико пријете обуставом рада.

Проблеми не заобилазе ни дрвопрерађиваче, који у наредних 90 дана неће моћи да извозе огревно дрво и пелет, а рампа је спуштена и за обловину. Они који су до сада били незадовољни због мањка сировине задовољно трљају руке јер ће у њихове погоне сада стизати више трупаца.

Ови други, који махом извозе пелет, незадовољни су јер рампа за пласман у иностранство значи, или би бар требало да значи, стабилизацију домаћег тржишта и појефтињење пелета за потребе домаћег становништва. Наравно, није исто тону пелета продати за више од 400 евра у Њемачкој или по дупло нижој цијени у БиХ и ту се јавља проблем који поново пуца по леђима грађана.

Занимљиво, док се чекало на одлуку Савјета министара БиХ, дрвопрерађивачи су на сва звона причали како је иницијатива потекла од њих, како ћемо се овдје смрзавати на зиму ако се не забрани извоз, како ће забрана стабилизовати домаће тржиште и како ће пасти цијене.

Чим је одлука о забрани извоза донесена, о појефтињењу се све тише говори. Кажу можда ће, видјеће, требало би од 1. и тако укруг.

Жалосно је да било ко, на било који начин све проблеме којима се крај не назире покушава да искористи да би се преко ноћи обогатио и зарадио. Криза неће довијека трајати. Неће ни сукоб у Украјини. Завршиће. Мора.

Некада се чинило да ни пандемији вируса корона нема краја, па је данас мало ко и спомене. Све пролази, па ће и она проћи.

А док чекамо да прође, не треба да долијевамо уље на ватру и додатно солимо ране народу који једва саставља крај с крајем. Они који продају одувијек су тражили начин да зараде више. Они који купују, довијали су се на све начине да прођу што јефтиније. И то је у реду, али у вријеме када никоме није добро, ни раднику ни послодавцу, можда бисмо могли да се нађемо на пола пута и некако прегурамо кризу.

Није нам прва, а сигурно ни посљедња.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.