Прљава игра

Милијана Латиновић Радошевић
Прљава игра

Здрава конкуренција у сваком послу може да допринесе расту, унапређењу и знатно бољим резултатима. Такмичећи се да будемо бољи и од себе и од других идемо напријед, помјерајући и властите границе.

И у томе нема ништа лоше. Напротив, пожељно је да постоји доза те здраве конкуренције која може бити вјетар у леђа да се дође до што бољих резултата, без обзира на то о којој дјелатности је ријеч.

Међутим, неријетко се дешава да та здрава конкуренција измакне контроли, да трчећи за зарадом људи постају и безобзирни и безобразни, не бирајући средства да стигну до неког свог циља.

Па тако конкуренција постане нелојална, а тржишна игра коју игра прљава.

Видљиво је то у многим браншама. Одувијек су велики играчи држали конце у својим рукама и кројили и прекрајали пословне политике онако како њима штима, не презајући од тога да својим потезима почесто гуше и уништавају оне мање од себе.

Видљиво је то у сектору трговине. У борби за купце поједини трговци не маре за етичке границе, па су почесто мали маркети у немилости великих ланаца који мисле да својом прљавом игром постају још већи.

Иако су акцијске цијене робе и снижења легитимно оружје у борби за купце, и ту треба да постоје неке границе, правила и етика.

Акције и снижења не могу да иду у недоглед, мора се знати неки ред. Међутим, почесто они велики заборављају на ред и својим потезима потапају конкуренцију. У вртлогу тих прљавих игара недавно се нашао и један мање познати трговачки ланац у Српској чији се продајни објекти налазе у неколико наших градова.

Они су се пожалили на нелојалну конкуренцију у Приједору тврдећи да их саботира. У саопштењу у којем су се обратили купцима тврде да их велики трговачки ланци саботирају јер су лобирали код добављача да им обуставе испоруку робе.

У таквим ситуацијама мале трговине су често принуђене да ставе кључ у браву јер нису конкурентне на тржишту и не могу да се изборе ни за опстанак, а камоли за иоле пристојну зараду.

У сваком случају, у вртлогу прљавих потеза највише испаштају купци који доведени пред свршен чин губе право на избор. Купци су ти преко чијих леђа се ломи свако поскупљење горива, житарица, суша, поплава, све оно што утиче на производњу и доступност одређене робе која је неопходна у свакодневном животу.

Очигледно је да и у овом сегменту има пуно посла за инспекцију која би морала да прочешља привреднике који не поштују правила пословања, али с обзиром на то да Српска ни изблиза нема довољан број инспектора, илузорно је очекивати да ће какав-такав ред ускоро завладати и у овој области.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана