Признање геноцида
Европа доживљава катарзу, истина послије велике временске дистанце, али ипак се мијења. Ето, Нијемци признали геноцид који су починили почетком прошлог вијека у Намибији, а Французи да су подржавали режим у Руанди који је такође починио “исто формулисан” злочин над Тутсима.
Прича о катарзи је она коју просипају Србима да би и они признали намјеру да су са подручја Сребренице настојали да уклоне један народ. На томе инсистирају бошњачки јуришници и њима блиски ОХР плаћеници. Посебно инсистирају у Сарајеву да високи представник у оставци Аустријанац Валентин Инцко прије него напусти државну заједницу и шехер гдје је столовао 12 година донесе закон о забрани негирања геноцида у Сребреници. И сам је “високи” често причао како су Срби учинили злочине и како би њихово политичко вођство признањем (онога што је политички суд у Хагу пресудио) требало да спере љагу са народа.
Иако има подоста година и памћење га издаје, можда је учио неке школе и историју. Могао би да изађе испрси се и каже - јесте мој народ је починио геноцид над Србима у Првом свјетском рату и под вођством мог земљака, молера из Браунауа који је водио Трећи рајх, па да човјек помисли колико је искрен и поштен. Инцко не мора да зна, а могао би, како су Србе сурово убијали Бошњаци, тада муслимани у Другом свјетском рату као истакнути кољачи у редовима усташких хорди Независне државе Хрватске и Ханџар дивизији.
Питам се да ли би назвао геноцидом стријељање 7.000 ђака и цивила у Крагујевцу, 3.000 Срба у Краљеве, 700.000 мученика у Јасеновцу и по разним губилиштима по Херцеговини и Хрватској... Па нацистичка експозитура НДХ је једина на земаљској кугли имала логор за дјецу, не било коју већ српску!
Могао би да каже, толико ваљда није сенилан, да су НАТО трупе по признању америчког зликовца, генерала Весли Кларка бацали касетне бомбе по српском народу и убијале најмлађе чинећи као “милосрдни анђели” геноцид јер како назвати злочин над тек рођенима и најмлађим поколењима него по дефиницији о уклањању једног народа.
Да не би било само да се прича о дволичности Инцка, геноцид који су починили над Србима могли би да признају управо Нијемци и Аустријанци па и Французи који су поткрај деведесетих “миражима” бомбардовали градове и насеља по Републици Српској и Србији.
Они својим примјером треба да покажу катарзу. Могли би да кажу “јесте над Србима је направљено више геноцида него над било којим народом у Европи, ето ми признајемо”! То би требало да ураде и Хрвати, знају они добро због чега, па и Турци због 500 година зулума. Можда би дошло до промјене свијести на Балкану. А док се то не деси слободарском народу нико неће наметнути осјећај кривице. Ако је судити по примјеру Намибије, Срби још нису дошли на ред код Нијемаца који чекају да прође више од 100 година да би признали своја злодјела.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
