Привреда у дубиози
Лоше стање у привреди Српске додатно је продубљено у прошлој години. Скоро сви кључни показатељи су погоршани. Губитак привреде драстично је повећан, истина повећана је и добит, али је тај раст потпуно неутралисао огроман скок губитака од чак 32,5 одсто.
И док привредници и бројни економски стручњаци годинама уназад упозоравају на катастрофално стање у економији и на неопходност реформи и растерећења, власт на том пољу мало шта чини. Подршка, али очигледно само декларативна, постоји. Безброј пута до сада смо чули да се приоритет мора дати повећању производње и запошљавања у привреди и безброј пута смо се до сада увјерили да је приоритет углавном био дат запошљавању у јавном сектору. С друге стране, сав терет кризе поднио је реални сектор. Повећањем стопа доприноса прије неколико година привреди је испостављен рачун због раста плата у јавном сектору и смањења прилива у буџетима. Бројни фискални и парафискални намети на чијем укидању привредници, такође, дуго инсистирају још су ту, нису укинути. Поједини закони, који су донесени с циљем помоћи привреди, не спроводе се. С друге стране, политичка ситуација у БиХ је таква да привредницима само одмаже. Наравно, ко би пожелио да дође, инвестира или ради са фирмама у БиХ када се политичари углавном баве питањем чувањем својих фотеља. Економија је негдје на самом крају њихових интереса.
У РС посљедњих дана посебно је актуелно питање солидарног доприноса за помоћ поплављенима. Иако је било планирано да се овај допринос, за који радници и послодавци дају по 1,5 одсто од нето плате, плаћа до краја маја, посланици су јуче разматрали измјене закона којим се његово плаћање продужава до краја године. С правом привредници указују на парадоксалну ситуацију. Док се говори о растерећењу привреде и мањем опорезивању рада истовремено се продужава плаћање тог доприноса. С правом се питају и зашто би они плаћали допринос за начелнике поплављених општина који не штеде новац да би се возили у луксузним аутомобилима.
Истина, Влада РС је недавно усвојила сет закона чији циљ је растерећење привреде. Надајмо се да ће они убрзо угледати свјетлост дана и да ће заиста донијети толико потребно растерећење. У супротном, могли бисмо закључити да се привреда добро и држи колико се о њој води рачуна.*
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
