Привреда поново на кољенима

Ма­ри­на Чигоја

Поплаве које су задесиле РС и БиХ оставиле су у појединим мјестима праву пустош. По многима највећа катастрофа која је задесила БиХ након рата, однијела је бројне људске животе, стотине хиљада грађана оставила на улици, уништила привреду. Посљедице су видљиве на сваком кораку у поплављеним мјестима.

Привреда која је тек прошле године почела да се опоравља од посљедица економске кризе поново је на кољенима. Многа предузећа су у незапамћеним поплавама претрпјела велику штету, у некима је производња и потпуно обустављена, а најтеже погођена, сасвим извјесно, је пољопривреда.

Забрињавајући је податак Спољнотрговинске коморе БиХ да је у поплавама угрожена чак трећина привреде ове земље и да ће се штета мјерити, чак, и милијардама марака!

Пред надлежнима је озбиљан задатак. Мјере за превазилажење стања у којем се привреда нашла морају што хитније бити донесене. Јасно је да због недостатка новца то неће бити могуће без међународне помоћи и због тога би власти што прије требало да покушају са међународним финансијским институцијама да договоре повољне аранжмане како би се стање колико-толико санирало.

Наравно, значајну улогу могу и треба да имају и домаће банке, које би требало да изађу у сусрет како привредницима, тако и становништву, омогућавањем одгађања плаћања кредитних обавеза, али и неким другим мјерама као што је одобравање намјенских кредита за угрожене у поплавама са нижом каматном стопом и дужим роковима отплате. Охрабрује чињеница да су и банкари изразили спремност да помогну становништву и привреди.

Поред тога и Влада би требало да размисли о неким мјерама које су сами привредници предложили, а које се, између осталог, односе и на ослобађање плаћања пореза на непокретности за поплављене објекте. Наравно, уштеде у буџету морају бити донесене и новац који се често расипао мора бити усмјерен у развојне пројекте, јер се привреда другачије неће покренути.

Сигурно је да привреду Српске и БиХ чекају тешки дани и да ће посљедице поплава многи осјећати годинама. Међутим, оне се, уколико се заиста буде жељело помоћи, могу колико-толико ублажити, а самим тим и сачувати многа радна мјеста, јер нема сумње да ће, ионако велики број људи на бироу, након овога бити повећан.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана