Приватни цариници

Та предузећа и општине са својих царинских терминала од 2007. године зарадили су вртоглавих 128 милиона КМ, што значи да је за тај износ директно остала ускраћена, а ко други - до УИО, јер је задужена за царинску политику.

Наиме, власници царинских терминала имају обавезу да 30 одсто прихода уплате на рачун на који УИО прикупља индиректне порезе и са којег се новац дијели буџетима институција БиХ, ентитета и Брчко дистрикта.

С друге стране, УИО прилив од царинских терминала у њиховом власништву у потпуности уплаћује на јединствени рачун. Такав начин расподјеле прихода дефинисан је одлуком Управног одбора УИО која се примјењује од марта 2007. године. Прије тога су правна лица која имају терминале сав приход који су остваривали задржавали за себе, што значи да је приход који су остварили од наплате накнаде на царинским терминалима и већи од 128 милиона марака. Мало ли је!

Да је било јаке политичке воље, сви терминали били би изграђени од стране државе, а овај силни новац од наплате терминала сливао би се у државну касу умјесто у џепове приватника. Али, није.

Што је још горе, милионски губитак прихода за буџете није једини проблем. Забиљежено је, наиме, и више случајева у којима је УИО морао принудним путем наплаћивати накнаду од власника терминала. УИО је морао и да покрене процедуре за измјештање царинских терминала са појединих локација јер њихови "изузетно одговорни" власници нису испуњавали обавезе из уговора.

Ту није крај свим проблемима.

Приватни царински терминали задају главобоље и шпедитерима, који су огорчени јер им приватници диктирају своје цијене.

Међутим, овај круг проблема у којима појединци и те како профитирају наставиће неометано да циркулише, све док се не пронађе и не донесе неко ефикасно уређење, које ће већ једном на прави начин да регулише ову област.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.