Приватна шума

Тада борба за опстанак, иако је игра завршена, не престаје, а они који се растају са фотељом не бирају средства да би је задржали.

Надлежни у РС ријешили су да се обрачунају са нерадницима и да им ставе до знања да нема опроштаја за грешке које су се низале годинама, а на листу непожељних дошли су и сви они који нису испунили очекивања када су им помјерени мандати на позицијама. Конкретно у шумским газдинствима морало је доћи до промјена, јер су се лоши резултати низали годинама. Прихватање реалне ситуације и стварне слике на терену натјерало је надлежне да се поздраве и са донедавним директором Шумског газдинства “Бирач” из Власенице Игором Вуковићем.

Иако се вјеровало да је ту причи крај и да је стављена тачка, неопходно је да се крене у опоравак предузећа, у којем за Вуковића више не може да буде мјеста, смјена још није добила свој епилог, а агонија је изгледа настављена.

Вуковић не жели да се растане од фотеље и препусти другом да покуша исправити оно што је он годинама уназад згријешио. Са којим правом? Лично незадовољство је право сваког човјека, а одлука о смјени је нешто изнад тога, због чега би Вуковић, да има карактера, спаковао ствари и побјегао из директорске канцеларије.

Умјесто тога, он властима и цијелој јавности ставља прст у око и формира фронт отпора који би га задржао у фотељи и по цијену блокаде цијеле општине. Вуковић се понио толико бахато као да је цијело власеничко шумско богатство његова приватна шума којом може управљати ако пожели.

Институције су поново на испиту и уколико им је до сопственог дигнитета, Вуковић и њему слични морају бити обуздани. У супротном, можемо ми паковати кофере.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.