Приватизациона пљачка

До истих закључака дошла је и Комисија за ревизију приватизације Републике Српске, која је утврдила да у 70 одсто случајева постоји сумња у регуларност спроведене приватизације како предузећа, тако и банака.

Оно што је проблем у цијелој овој причи, очигледно је, најблаже речено, незаинтересованост надлежних правосудних институција да се озбиљније позабаве овим питањем и да санкционишу случајеве криминала, којег сигурно није мањкало у процесу приватизације.

Јавна је тајна да је предузећа у Српској куповала одређена, одабрана група људи која је послије куповине намјерно гурала предузећа у стечај и извлачила имовину из њих, а раднике остављала на улици.

Поставља се питање да ли се уопште смјело допустити да један човјек купи десет или двадесет предузећа? Шта се касније дешавало са највећим бројем тих предузећа давно је испричана прича. Aли, оно што још више “боде очи” је рад правосудних институција које су у случајевима на које им је Комисија указала на криминал утврдиле да није било незаконитости.

Ништа боља ситуација није ни са кривичним пријавама које су подносили мали акционари. Напротив. Њихове пријаве годинама скупљају прашину у ладицама и чекају да се на њих заборави. Поставља се питање шта раде правосудне институције и колики је утицај тајкуна који су покуповали и уништили све што су могли? Због чега не реагују на очигледан криминал на који се већ годинама у РС указује? Да ли је група криминалаца јача од читавог правосудног система у РС?

Бројне неправилности дешавале су се и приликом продаје предузећа методом специјалне лицитације гдје је утврђено да су цијене организовано обаране и да су лицитације биле намјештене за унапријед договорене купце и по унапријед договореној цијени. Ни за то нико није одговарао.

Крајње је вријеме да се коцкице посложе, а они који су уништили предузећа заврше у затвору.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.