Приватизација
Да је криминала и лоповлука било у до сада спроведеној приватизацији у Републици Српској, одавно је јасно свима. A да је тако, најбоље свједочи податак Комисије за ревизију приватизације РС која је утврдила да у 70 одсто случајева спроведене приватизације у Српској постоји сумња у њену регуларност.
Због чега су ове сумње остале само сумње и због чега нико није одговарао за почињени криминал, најбоље је да питамо надлежне у правосудним институцијама РС. Невјероватан је податак да је Комисија за ревизију приватизације у 72 случаја утврдила да су постојале незаконитости, а да је у сва 72 случаја Врховни суд РС пресудио да није било незаконитости!!! Па зар је могуће да неко, коме је дата нимало неозбиљна и једноставна обавеза да изврши ревизију приватизације, погријеши чак 72 пута?!
Но, оваквим мишљењем Врховног суда стављена је тачка на цјелокупан рад Комисије и незаконитости које су утврдили, и за које, очигледно, нико неће одговарати.
Намеће се питање како је било могуће да појединци у току приватизације купе и по 20 и 30 предузећа и да у томе нико не види чак ни покушај малверзације? Како објаснити стање у бројним приватизованим предузећима која су данас у стечају, без имовине, а радници на улици, ако је у току приватизације све било легално? На та питања још увијек нико није дао одговор.
Комисија је утврдила да су они који су купили више предузећа или формирали нова, или су из ових предузећа исисали имовину. На страну што су предузећа купована за сићу на намјештеним лицитацијама или преко Дирекције ваучерима старе девизне штедње.
Сличан је случај и са банкама, које су распродате за један евро, а Република Српска остала без веома важне полуге стабилности - банкарског сектора, који може и треба да вуче цијелу привреду. Данас су све банке у рукама странаца, а једини посао којим се баве је кредитирање или модерно зеленашење. Развој их не занима, само властити интерес, што је логично јер ово није њихова земља.
Aли "реформисано" правосуђе је пресудило. Нигдје није било незаконитости. Прва акумулација капитала тајкуна прошла је тако без санкција за барем једног од њих. И наравно за оне који су им омогућили лоповску приватизацију.
Друго је питање колико је Комисија за ревизију новца из буџета потрошила, а да није успјела да уради ништа конкретно. Наравно, када се томе дода новац који су потрошиле судије, опет из буџета, пропаст је видљива голим оком.
Без шале на страну и ова ревизија и овај примјер говоре до које мјере је корумпирано друштво у којем живимо. И доказују да они који су "клепили" милион немају чега да се плаше. Јер и судије имају своју цијену.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
