Пристојност или удар по џепу

Ведрана Кулага Симић

Изабрани и именовани представници у јавном и друштвеном животу не само Републике Српске, већ и БиХ, требало би да сваки пут добро одмјере прије него што нешто кажу, али је чињеница да смо се од многих наслушали свега и свачега.

То што је неко политичар и што се бори за неке своје идеје и визије не значи да може бити, како се каже, кочијаш и да се тако изражава не бирајући ријечи.

Народна скупштина РС је све ближе ка томе да усвоји кодекс понашања посланика који се очекује већ годинама. Многи су мјесецима уназад говорили да је потребно јасно дефинисати шта посланик себи може дозволити када уђе у парламентарну салу, а шта не. Шта и на који начин може да каже, а чега да се максимално суздржава да не би био окарактерисан као некултуран, бахат, безобразан...

Одлика доброг политичара је његова култура, начин на који се изражава, његово држање и уопште појава, али многи све то забораве када их у борбу поведу њихови политички циљеви, лични интереси и анимозитети, и тада, махом и нажалост, и она нека неписана правила престају да постоје.

Исувише често у скупштинској сали су се могле чути ријечи и реченице упућене са једне стране на другу које нису ни за једно друго мјесто, а камоли за скупштину.

Свако има право да брани интересе оних грађана који су их и изабрали на изборима и тиме им дали и те како добре плате за ово поднебље. Исто тако, нико не може народним трибунима забранити да бране идеје и идеале за које они сматрају да су исправни, потезе које воде тим циљевима, али на језик треба да пазе, јер то је основна пристојност и култура. Култура коју, прије свега, свако треба да носи из куће, али не може остати некажњено када им "излети" једна, двије или више ријечи којима никада није било мјесто у парламенту. Сједнице нису, нити смију да буду нека врста ријалитија, на шта, нажалост, појединце у неку руку подсјећају директни преноси засједања.

Одлика правог политичара јесте да противнику на културан, а не безочан начин "спусти", а не да се спушта на ниске гране као и онај који је почео игру. Посебно не у парламенту гдје свако мора да покаже добро васпитање, манире, понашање, као и да ријечима, ставовима и поступањем има поштовања према онима који су их изабрали, али и према једној тако важној институцији као што је Народна скупштина.

Постоји безброј разлога због чега је парламенту РС потребан фамозни кодекс понашања посланика, који годинама већ чека боље дане, али је још важније да оно што је тамо написано не буде мртво слово на папиру.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана