Природа и друштво

Иако се овај новембар не може ни приближно мјерити са тим несрећним мајем, и сада је било језиво посматрати како клизишта и бујице носе све пред собом.

Усљед обилних падавина најгоре су прошле општине Пале и Трново, гдје је проглашена ванредна ситуација те Источна Илиџа, гдје је проглашено стање елементарне непогоде.

Надлежни увјеравају да ће хитно интервенисати и помоћи свима који су претрпјели штету. Договорено је и да локалне заједнице формирају комисије за попис штете, да би Влада Републике Српске и општине што прије могле пружити помоћ поплављеним домаћинствима и пословним субјектима, јер велике штете има и привреда.

Бројни привредници који су коначно почели да се извлаче из кризе коју је изазвала пандемија вируса корона у зиму ће, по свему судећи, ући сабирајући штету насталу од поплава, с обзиром на то да многи нису осигурали имовину ни након седам година од катастрофе, која је тада запљуснула БиХ.

Директна и индиректна штета након поплава 2014. године, према неким процјенама, била је већа од милијарду марака. С обзиром на то да је и тада велики број објеката, предузећа и пољопривредних газдинстава био неосигуран, штета никада није у потпуности ни надокнађена.

Исти проблеми и тада и данас, без системских и дуготрајних рјешења. Нико не спори да је тешко дефинисати плавна подручја, међутим овај проблем захтијева студиозно приступање и рјешења.

Корита ријека и насипи, посебно у кризним подручјима, треба да буду адекватно изграђени, а припадници свих екипа Цивилне заштите у Републици Српској у сваком моменту надохват руке и са неопходном механизацијом.

Осим конкретних радова који се тичу подизања насипа, јачања бедема и проширивања корита, како се овакве ствари више не би догађале, неопходно је радити и на еколошкој свијести грађана. Вишегодишња непажња према ријекама један је од разлога бијеса природе, која је сама по себи непредвидива и грађани морају знати да је не треба изазивати.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.