Природа и друштво

Драгана Орловић

Добила је име од старих Римљана, који су први пут угледавши ту живописну љепоту и чувши жубор њених слапова, узвикнули: “Уна”, што на латинском језику значи једна, или једина.

Бисерна и чиста, брза и бучна, препознају је сви, а посебно становници пограничног подручја, које сада и највише брине намјера Хрватске да радиоактивни отпад одлаже тик поред границе.

Влада Републике Српске недавно је донијела одлуку о проглашењу Парка природе “Уна”, како би се очувала природа, а управљање тим заштићеним подручјем базирало на успостављању складних односа између потреба заштите и активности људи.

Међутим, спорна, али изабрана локација, касарна Черкезовац, у општини Двор, на Трговској гори, која је на само седам километара ваздушне линије од Новог Града и даље пријети. И то сваким даном све више.

Крајем овог мјесеца заказан је састанак представника Хрватске и Словеније, гдје ће још једном разговарати шта чинити са радиоактивним и нуклеарним отпадом из електране “Кршко”, али надлежни у БиХ нису претјерано оптимистични.

Не очекују да ће бити постигнут коначан договор, који ће бити позитиван за нас, па су већ најавили дугогодишњи међудржавни спор, уколико се Хрватска одлучи да одлаже отпад на Трговској гори. Због немогућности договора, остављена је, кажу, могућност тужбе, или арбитраже.

Увјеравају нас и да ће БиХ искористити све правне лијекове да оспори намјере Хрватске.

Вјероваћемо им. И бићемо оптимистични, када већ они нису, да ће све бити позитивно ријешено. 

Ипак пуко надање није довољно, због чега је потребно  бити јединствен у овој борби, јер ако Хрватска ипак направи одлагалиште нуклеарног отпада на граници са БиХ здравље 230.000 људи биће угрожено.

Велики број насеља и градова у сјеверном и сјеверозападном дијелу БиХ  директно је у опасности, а посебно Нови Град и приједорска регија.

Прве процјене еколошких стручњака показују да би одлагалиште загадило и ријеку Уну, а то би значило и нечисту воду за пиће.

Тако да је наша природа и добра, какво нам је друштво, јер поглавица Сијукса, који је живио прије чак 110 година, као да је нас гледао док је говорио “Тек када посијече и посљедње дрво, ухвати посљедњу рибу и затрује посљедњу ријеку, бијели човјек ће схватити да не може да једе новац”.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана