Приоритет приоритета

Анита Јанковић-Речевић

Здравствене установе у РС које годинама кубуре са милионским дуговањима спас ће и у идућој години тражити у стезању каиша, а да ли ће оштрија штедња бити инјекција спаса, видјеће се већ за неколико мјесеци, када буду познати резултати првих обрачуна пословања.

Наиме, Влада РС је прије три године задужила директоре јавних здравствених установа да израде планове пословања са приједлогом мјера за рационализацију и стабилизацију, како би превазишли проблеме у којима се налазе. Ти планови постали су пракса, па директори, чим дође децембар, засучу рукаве како би што боље сачинили планове пословања у којима су уштеде приоритет приоритета. Тако је и ове зиме, а менаџменти болница уштеде ће покушати да остваре уз набавку јефтинијих енергената и проналажењем повољнијих добављача. Мање новца у болничким касама биће и за одржавање просторија, те за трошкове амортизације. 

Такви дугогодишњи оштри резови су се, према ријечима директора, показали као врло оправдани, јер су ове године расходе смањили и за неколико стотина хиљада марака, док су истовремено расли и износи на њиховим рачунима.    

Вођени тим позитивним примјером, руководиоци се надају једнаким, па чак и бољим исходима у 2019. години.

Међутим, на сам помен тезе да је неопходно стезање каиша у здравству, многи остају нијеми и у страху, јер сматрају да цијелог живота издвајају новац за здравствено осигурање, а да се веома лако може десити да им буду недоступни одређени прегледи баш када им хитно затребају.

Да такве слутње нису бесмислене, најбоље знају становници мањих општина у којима домови здравља годинама грцају у дуговима и никако да стану на зелену грану. Због свега тога испаштају они, јер у амбулантама често немају основних средстава за рад, попут завоја, шприца и лијекова, због чега су приморани да сами купују све то.

С друге стране, директори пацијентима обећавају да се штедња неће негативно одразити на квалитет здравствене заштите. Штавише, обећавају увођење савремених дијагностичких и терапијских процедура, набавку модерних апарата, а предано ће радити и на едукацији свог кадра како би пацијентима пружили што бољу услугу.

Јасно је да су резови неопходни, али да би болнице избрисале дуговања и повећале уплату доприноса радницима, Фонду здравственог осигурања је пријеко потребан додатни новац јер је дугогодишњи модел финансирања дугорочно неодржив, нарочито због погоршања општег здравственог стања, те увођења нових лијекова и савремених терапија. 

Додатни извори финансирања могли би се обезбиједити од акциза за дуван и алкохол, који су највећи фактор ризика по здравље становника.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана