Принудна наплата

Само у првом кварталу ове године Пореска управа покренула је 5.980 поступака принудне наплате дуговања која су износила скоро 30 милиона марака.

У прва три мјесеца 2011. блокада жиро-рачуна, као једна од мјера у поступку принудне наплате, предузета је код 785 пореских обвезника, док се према грађанима као мјера принудне наплате углавном предузимала административна забрана плате.

Поставља се питање да ли су оволика дуговања настала због немарности или су она једноставно прави показатељ стања у којем се налази наша привреда? Сигурно је да има и једног и другог. Сигурно је и да огроман дуг није могао настати преко ноћи и да за то највећу одговорност сносе они који нису на вријеме плаћали што их сљедује.

Због тога је похвална акција Пореске управе која покушава да изврши своје обавезе и наплати оно што припада држави. Исто тако треба имати у виду чињеницу да је криза узела данак и у Српској, и да предузећа, као и грађани, теже измирују своје обавезе о чему говоре и ови подаци.

Оно на шта се привредници најчешће жале је немогућност да они наплате своја потраживања због чега онда ланчано не могу да изврше обавезе према својим повјериоцима.

Предузећа и држава тако се врте у зачараном кругу из којег нема излаза.

Управо из ових разлога институције би требало посебно да се позабаве овим питањима, да крајњу цијену не би плаћали радници, било о питању плате или радног мјеста.

О онима који намјерно избјегавају плаћање пореза сувишно је и причати. Држава има и треба да искористи моћ да такве појединце натјера да дио "колача" дају тамо гдје су и обавезни - у државни буџет.

Богаћењу на туђу штету треба да дође крај, а ако је принудна наплата једно од рјешења онда палац горе.

Оснивањем привредних судова начињени су први кораци ка побољшању стања у привреди, али и поред тога не би било лоше да се у ту причу укључе друге институције и да се интензивније крене у наплату државног новца.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.