Прилика за сточаре

На путу узлета пољопривредницима редовно ногу подмеће нелојална међународна конкуренција, која обасипа домаће тржиште тонама воћа, поврћа, меса, млијека и јаја. Ту су и сурове климатске промјене које свако мало униште усјеве на њивама, али и застарјела механизација, која онемогућава квалитетну производњу.

Колико је позиција домаћих сточара незавидна показују подаци Републичког завода за статистику према којима је лани у Републици Српској расла само производња свињског меса, док је на фармама пилића, оваца и јунади забиљежен пад. Негативним показатељима значајно је допринијела чињеница да се месо увози на тоне, а извози на килограме.

Међутим, упоредо са цвјетањем природе, у БиХ би ускоро могао процвјетати и извоз говеђег меса. Томе би требало да допринесе Споразум о слободној трговини који су прошле седмице склопиле БиХ и Турска, а на који се чекало 16 година. Уговор предвиђа извоз 15.000 тона меса и месних прерађевина у Турску, што представља огроман потенцијал за напредак домаћег сточарства.

Сигурно тржиште власницима домаћих фарми отвориће врата развоја јер ће након дужег времена са сигурношћу знати да ће продати месо које произведу. За разлику од многих досадашњих ситуација када су јунад у шталама мјесецима чекала купца или бољу цијену.  

Нови споразум нарочито је добродошао произвођачима у Српској јер се, за разлику од колега у ФБиХ, озбиљније баве узгојем телади, а потенцијала има и за масовнију производње сточне хране, што је додатни плус. 

Треба се надати да ће у цијелој причи највећу корист извући сами фармери, јер и обављају најтежи дио посла, а не разноразни мешетари преко којих ће вјероватно тећи извоз.

Неславна ситуација са извозом јабука у Русију, која је довела до блокаде и спуштања рампе, требало би да је опаметила све у БиХ, па ваљда више никоме неће пасти на памет да прокоцка ову прилику и Турцима подмеће пољско или ко зна чије месо под ознаком “маде ин БиХ”,

Надлежне институције, с циљем подизања домаће производње, имају задатак да сличне споразуме склопе и са другим земљама свијета, те да што прије договоре извоз црвеног меса у земље Европске уније, на који се чека већ годинама. Оно на шта власти посебно треба да ставе акценат је да коначно заштите домаћу производњу јер само на тај начин може доћи до масовног узлета пољопривреде. Прекомјеран увоз произвођаче у РС и ФБиХ упорно гура на дно и ако се страним шлеперима препуним робе не спусте рампе бар у периоду кад стигну домаће житарице, воће, поврће, месо и млијеко, споразуми са Турском и другим земљама, иако позитивни, остаће у сјенци тог проблема. +++

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.