Пријетње

Чињеница да је замјеника предсједавајућег Дома народа Парламентарне скупштине БиХ Душанку Мајкић због чак 150 пријетњи смрћу полиција морала да сачека испред зграде РТВ дома, у којој је гостовала у емисији Федералне телевизије "Одговорите људима", и отпрати је до међуентитетске линије довољно говори сама за себе.

Емисија је наочиглед била безазлена, али само за оне који не познају прилике у БиХ. Мајкићева није хтјела да прими честитку о дану државности Босне и Херцеговине о коме се није постигао договор и који не постоји као такав у закону. Честитку водитеља емисије није примио ни Мартин Рагуж који је такође гостовао. Не знамо да ли је он добио пријетеће поруке и да ли је њега полиција пратила од ТВ Бастиље.

Они који мало дуже памте сјетиће се да је послије потписивања Дејтонског мировног споразума, када су успостављане заједничке институције, под пратњом полиције и SFOR-а у Сарајево ишли тадашњи званичници Републике Српске покушавајући да се договоре са тада легалним и легитимним представницима друга два конститутивна народа. То је било равно прије 14 година.

Садржајима порука у којима се пријети смрћу не само Мајкићевој него и свим другим званичницима Републике Српске бавиће се институције задужене за провођење закона, али је, по свему судећи, заједништво и мултиетничност, равноправност и све оно што треба да краси демократију у Сарајеву напредовало до те мјере да се више не може отворено изнијети став.

Срби су у БиХ по демократији сарајевске чаршије добродошли једино уколико ћуте и говоре што би они хтјели да чују. То сасвим довољно говори и о Сарајеву, стању у којем се налази, атмосфери, демократији.

Не зна се када ће правосудне институције "одговорити људима" о свему што се дешавало послије гостовања Душанке Мајкић, али да је јавност остала без одговора на пријетње које су раније упућиване и Шпирићу и Калабићу и свима онима који у Сарајеву представљају ставове српског народа, то је сасвим јасно.

Пријетње су логична посљедица вишегодишњег говора мржње сарајевских медија према свему што долази из Републике Српске, а на који су на вријеме упозоравали тек ријетки сарајевски интелектуалци. Зато су оне само логичан слијед, по оној народној: како посијеш, тако ћеш и пожњети.

Кривци за стање у којем јесмо зато су и јавност и институције које су говор мржње требало да препознају и спријече на вријеме, а нису. Поразно је што је атмосфера линча у Сарајеву присутна толико година од рата и што нас све гура у живо блато. Таквој БиХ неће помоћи ни високи представници, јер су до сада ћутали и правили се луди. Или нису, испуњавали су жеље једне стране. То је било најбезболније, јер најтеже је истини погледати у лице.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.