Пригожин
Војни пуч којег је током викенда покушао организовати контроверзни власник “Вагнера”, групе војних плаћеника Јевгениј Пригожин, отворило је многа питања. Прво, шта је Пригожин са истим желио постићи? Да ли се можда радило о игри или акцији у коју су своје прсте уплеле поједине иностране службе или можда незадовољни руски олигарси? Да ли су друштвене мреже и новац који је стекао удариле у главу?
Да би се можда схватила суштина и позадина свега, као прво, не треба заборавити чињеницу да је Пригожина створио управо Владимир Путин, који му је дозволио да направи приватну војску, која је из Африке протјерала чак и Легију странаца, која је тамо ратовала за разне диктаторске режиме. Као друго, војни пуч се не изводи са 5.000 војника. Можда у некој омаленој афричкој државици, али у Русији сигурно не.
Такође, треба се осврнути на неки ранији период када је Пригожин отворено критиковао тактику војног врха у Русији, прије свега ону коју води генерал Шојгу. Можда је и кључни моменат био када је од стране генерала Шојгуа издат указ у ком се од “вагнероваца” тражи да потпишу уговор са Министарством одбране Русије и тако се ставе под директну команду руске војске, што су већ урадиле “чеченске снаге”, а Пригожин одбио.
Ако би се анализирао психолошки профил Пригожина, ово би могао бити окидач. Вјероватно се препао шта би могло бити с њим, уколико остане без “Вагнера” у Русији. То је прва теорија. Можда и најреалнија, поготово јер Путин није крио разочарење овим поступком Пригожина, који је назвао издајничким и забијањем ножа у леђа.
Друга - можда се у ствари ради о доброј осмишљеној политичко-војној игри у режији Путина, а уз малу асистенцију Лукашенка. Како постаје јасно да Украјина не може ништа значајније постићи на војном плану, те да моћ Америке и Европе слаби, те да се овај рат ближи релативно брзом крају можда је руски предсједник на овај начин хтио на чистину и на вријеме истјерати све оне који му раде иза леђа.
Откако је на власти, показало се да Путин ништа не препушта случају те да је углавном пар корака испред свих. У том контексту могло би се посматрати и “пуштање” Пригожина да тек тако, након покушаја војног пуча, оде из Русије док су се “вагнеровци” вратили на прве борбене линије.
И трећа, која је дјелимично повезана и с првом и другом теоријом јесте да је Путин заобилазним каналима свјесно испровоцирао Пригожина, јер му “Вагнер” група, која према неким процјенама броји око 50.000 бораца, постаје велики терет баш као и бивши “кувар”, који је показивао све више амбиција да се и политички ангажује и стане на црту Путину.
Четврта - да иза свега иностране службе, чини се најмање вјероватном.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
