Пресуда и санкције
У процесу примјене пресуде Европског суда за људска права у Стразбуру у "предмету Сејдић и Финци", Република Српска има легално и легитимно право да не излази из њених оквира, без обзира на упозорења и пријетње које све чешће стижу из Парламента Савјета Европе.
Очигледно је да се под хитношћу спровођења ове пресуде покушава "отворити" дејтонски Устав, што би био први и најважнији корак за покретање корјенитих уставних промјена које би у коначници водиле стварању унитарне БиХ.
Пресуда јасно каже да треба створити услове да се сваки грађанин ове земље може кандидовати за највише функције у Предсједништву БиХ и Дому народа Парламента БиХ.
И ништа више од тога се не тражи. Међутим, бошњачки политичари, појединци из међународне заједнице и неки европски парламентарци и званичници, заправо, намјеравају да кроз примјену пресуде минимизирају надлежности Српске и њених институција.
Специфичност овог случаја огледа се у томе да спровођење пресуде подразумијева промјене Устава и Изборног закона БиХ. Значи, морају да се измијене општа правна акта, односно Устав и закон, и управо у томе бошњачки политичари виде шансу за разградњу Дејтона и стварање апсолутно централизоване БиХ, у којој би важио принцип један човјек један глас.
Зато лидер Странке за БиХ Харис Силајџић упорно говори о неопходности укидања ентитетског гласања у Парламенту БиХ, јер је свјестан да би уклањањем овог, јединог механизма заштите интереса Срба у земљи, успоставио принцип прегласавања и бошњачке предоминације над другим народима у БиХ.
Нема никакве сумње, из Устава се морају отклонити дискриминишуће одредбе како би се створили услови да се сви грађани ове земље могу кандидовати за највише функције. Aли, у овако сложеној политичкој ситуацији сви морају бити свјесни да пресуду није могуће примијенити преко ноћи. И друге европске земље су пресуде из Стразбура спроводиле по неколико година.
Свака пријетња санкцијама и искључивањем БиХ из чланства у Парламенту Савјета Европе сигурно неће допринијети бржем рјешавању овог проблема, већ ће само охрабрити радикалну и незаситу бошњачку политику која једноставно жели да постане неприкосновени владар ове земље. Јер, власт је највећа страст.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
