Прерађивачка индустрија

Иако се често говори о новом запошљавању, чињеница је да неких великих пројеката није било. Највидљивије запошљавање је оно које скоро свакодневно имамо у јавном сектору. И тако се у протеклим годинама, уз изговор да је криза, број радника у реалном сектору у БиХ смањивао, док је у јавном растао. Такав омјер, наравно, не би издржале ни неке велике и јаке економије, а камоли крхка економија каква је наша.

Пропаст великих система који су прије рата запошљавали хиљаде радника, лоша приватизација и немарност надлежних допринијели су томе да данас у прерађивачкој индустрији, која би требало да буде покретач привреде, имамо тек око 19 одсто запослених у односу на укупан број радника.

У каквом се економском положају налазимо можда најбоље показује податак да је бањалучка привреда некада имала већи број запослених него што сада има прерађивачка индустрија читаве РС.

Све оно што смо некада имали данас би се могло описати у једној реченици: Празне хале и огроман број радника на бироима за запошљавање.

Наравно, у таквој ситуацији тешко је и очекивати да буде остварен неки значајнији привредни раст и опоравак. Изузетно мали број радника који раде у прерађивачкој индустрији за то сигурно није довољан. Потребна је, прије свега, воља оних који одлучују. Иако ситуација заиста није сјајна, повећање запослености у овој области мора бити приоритет. И на њему се мора радити. Јасно је да се стање не може поправити за мјесец, два, три, али је такође јасно да се оваквим приступом и повећавањем јавног сектора не може ништа постићи.

Прерађивачка индустрија представља дио привреде који ствара нову вриједност и у којем, на крају крајева, лежи суштина развоја и економске снаге сваке привреде.

Привреди ове земље, која се по свим статистикама и анализама налази на самом дну, треба замајац, а питање је хоће ли бити довољно слуха и хоће ли коначно неко почети да мисли о тим проблемима и, што је још важније, покушати да изнађе рјешење за њих.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.